Traži se proizvođač pametne rukavice za slepe
Širom sveta poznate su ideje mladih rođene u Srbiji: električni bicikl, plaftorma za telemedicinu, pametne brave, drveni kablovi, aplikacije kojom se može pratiti put hrane od njive do trpeze, poručiti vozilo po povoljnoj ceni …
No, to je samo mali deo ideja koje imaju mladi u Srbiji i onoga što su oni već napravili, ali se onda pojavi problem gde da nađu novac da svoje zamisli pretvore u sopstveni posao.
Isti problem ima i beogradski srednjoškolac Nikola Krstić, učenik ETŠ “Nikola Tesla”, koji je osmislio pametnu rukavicu za slepe koja prepoznaje boje i pokazuje koliko je blizu neki objekat. Senzor detektuje boje i preko ulaza za slušalice izgovori ime boje korisniku, a navigacija funkcioniše pomoću vibracionih motora. Za tu svoju ideju Nikola traži partnera za proizvodnju, pa ukoliko uspe da ga nađe onda će svakako nastaviti svoj inovativni put ovde u Srbiji, a ako doživi neuspeh put će ga odneti ko zna gde.
Sve ovo, a i mnogo toga drugoga, čulo se na tek završenom Sajmu preduzetništva u Beogradu u okviru projekta “ Put mladog preduzetnika”, koji Privredni forum mladih sprovodi sa ciljem da mlade motiviše i podstakne da započnu i razviju sopstveni biznis. Na trodnevnoj sesiji u Beogradu , više od 60 mladih preduzetnika predstavilo je svoje poslovanje i prepreke koje su morali da pređu da bi postali biznismeni, predstavljeni su programi podrške za mlade preduzetnike, a bili su organizovani i razgovori sa predstavnicima srpskih i stranih kompanija.
Prošle i ove godine Fond za razvoj odobrio je mladima 228 kredita vrednosti blizu 800 miliona dinara, gotovo polovinu za preduzetničke “startapove”. Najčešće su ih uzimali za kupovinu opreme za proizvodnju, a zatim za kupovinu opreme za usluge, a manje od 10 odsto tih kredita je dobijeno za nabavku repromaterijala i sirovina. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje oko 1.000 mladih započelo je svoj biznis subvencijama ove ustanove.
Nemačka „obećana zemlja”
Prema nedavno objavljenim podacima OECD zemalja u 2015.godini iz Srbije otišlo je 60.000 ljudi i to mahom mlađe dobi. Ekonomista Vladimir Grečić, stručnjak za migracije, objašnjava da su uglavnom otišli radno sposobni starosti od 20 do 35 godina.“Prema podacima nemačke statistike u 2016. godini je samo u ovu zemlju stiglo 32.000 ljudi iz Srbije u proseku starih 28 godina. Prema nedavno objavljenim podacima OECD-a u 2015. u ove zemlje je iz Srbije otišlo 60.000 ljudi. Jedan deo, ali vrlo mali, vraća se u zemlju, ali ima ljudi koji odlaze i u zemlje koje nisu u OECD jer je u toj organizaciji “samo” 35 svetskih država”, rekao je Grečić.
Mada broj mladih koji se ipak odlučio da pokrene sopstveni biznis i na taj način sebi obezbedi radno mesto nije velik, on je ipak veoma značajan , jer trenutno na evidenciji nezaposlenih ima 170.000 mladih do 30 godina života. Kako je objasnio Zoran Martinović, direktor NSZ taj broj jeste za 17 odsto manji nego prošle godine, ali i dalje zabrinjava visoka stopa neaktivnosti, jer veliki broj mladih niti radi niti se školuje, zbog čega ih treba dodatno motivisati da koriste programe koje nudi NSZ za zapošljavanje ili samozapošljavanje.
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež objašnjava da je “Karavan omladinskog preduzetništva” obišao 19 gradova u Srbiji , a da je oko 4.000 mladih dobilo savete kako da od ideje dođu do biznisa.
“Edukovali smo, ohrabrili i podržali više hiljada mladih ljudi da svoje kreativne ideje razviju i pokrenu sopstveni posao. Uradili smo istraživanje i analizu potreba potencijalnih i sadašnjih mladih preduzetnika sa preporukama nadležim za otklanjanje barijera za ulazak u privatni biznis i njegov razvoj. Uspostavili smo prvu internet platformu omladinskopreduzetnistvo.pks.rs”, objasnio je Čadež dodajući da će PKS nastaviti da pomaže mladima da se promovišu, da dođu do investitora, nacionalnih i međunarodnih fondova, da apliciraju svoje ideje koje će rezultirati uspešnim poslovom.
Da mladi u Srbiji imaju šta da ponude i da mogu sami sebi obezbediti posao uveren je i Nenad Popović, ministar bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj. On podseća da su prvi koraci razvoja inovacija teški, ali da će država učiniti sve da najbolji i najkvalitetniji inženjeri koji se školuju u Srbiji ne odlaze u inostranstvo već ostanu ovde.
“Inovacije su ekonomska kategorija, a Srbija je zemlja obrazovanih kadrova, naročito mladih koji su u svakoj zemlji, pa i našoj, nosioci ekonomskog razvoja i konkurencije znanja. Cilj je ostanak mladih naučnika i povratak onih koji su otišli”, rekao je Popović dodajući da se u budžetu za narednu godinu za razvoj preduzetništva mladih izdvaja pet puta više sredstava nego u ovoj 2017.
Ljubinka Malešević