Urbane bašte višestruko korisne

Kako je rekla inženjerka pejzažne arhitekture i predsednica UG Kreativne industrije „Viridis” Tamara Anđelković, dugogodišnja aktivistkinja na unapređenju kvaliteta životne sredine i položaja mladih u Srbiji, na taj dan je važno pričati o tome kako zdrav stil života u gradu nije nemoguć i da svako od nas, barem ako ima terasu, može uzgajati sopstveno mini povrće i voće.

– Na taj način možemo doprineti boljem životu u gradu jer treba izuzetno misliti na svoje zdravlje, što nam je i tema diskusije, a Dan zaštite biodiverziteta je idealno vreme za to – kazala je Tamara Anđelković. – Priroda je nešto što nas okružuje, iako živimo u ovim urbanim okruženjima, a nama je drago što imamo priliku da uputimo ljude u priču o tome kako da utiču na kvalitet svog života.

Panel-diskusija je bila podeljena u dva dela. U prvom je obuhvatala razgovor sa stručnjacima – pejzažnim arhitektima, arhitektima i biolozima. Zatim se diskutovalo o dokumentovanim sećanjima građana o tome kako su neke javne površine, na kojima su danas zgrade, tržni centri i slične građevine, koristili za sađenje voća i povrća.

– Na primer, nekada su baš u ovo vreme vadili mladi krompir, koji mi danas kupujemo u marketu – kazala je Tamara Anđelković. – Drugi deo panela je podrazumevao radionicu edukativnog tipa, koju je vodio inženjer pejzažne arhitekture Boris Zoran Dimitrijević. S prisutnima je prelazio tematiku urbanih bašta. Na taj način su učesnici dobili priliku da uz stručnu pomoć i konsultaciju naprave projekte određenih površina u gradu koje bi odgovarale urbanim baštama.

Organizator „Viridis”

Organizator događaja bilo je Udruženje građana Kreativna industrija „Viridis”. Tema je deo projekta „Pokret za urbane bašte” koji se realizuje uz podršku Fondacije „Novi Sad 2021”.

Kako kaže naša sagovornica, u Novom Sadu je prilično teško realizovati urbane bašte, a bio je pravi izazov naći ljude koji ih  praktikuju. Nekada je postojala grupa građana koja se organizovala da ih uređuje, i to baš na način na koji urbano baštovanstvo funkcioniše. S njom se složio i inženjer arhitekture i istraživač na Fakultetu tehničkih nauka Miljan Šunjević, jedan od učesnika panela, i to po pitanju nepostojanja urbanih bašta u našem gradu.

– One generalno nisu zastupljene, a da bi tako nešto počelo da se praktikuje, neophodno je da postoji zakonska regulativa – kazao je Šunjević. – To je trend koji prate svi veliki evropski gradovi, a kod nas je to još uvek na marginama. Nadam se da će to u budućem periodu biti promenjeno.

Po njegovim rečima, urbane bašte predstavljaju deo zelene arhitekture, a ona je viši spektar razmišljanja o okolini i zdravom životu ljudi. Uzgajanje urbane bašte pomaže ljudima da pronađu dodatne izvore prihoda, učine nešto bolje za svoju zajednicu jer se međusobno mogu povezati, približiti i početi se više družiti i komunicirati.

 I. Mikloši