Udruženje "Prevent": Pružanje pomoći bez osude i moralisanja
Udruženje “Prevent” postoji već 15 godina i tokom tog perioda razvilo se u organizaciju čije aktivnosti su najviše usmerene na mlade u riziku, kako zdravstvenom, tako i u riziku od socijalnog isključivanja.
Jedno je od retkih udruženja koje radi svakog radnog dana, a korisnici u njegove prostorije, u Jovana Subotića 19, mogu da dođu od 14 do 17 časova.
- Pre svega, reč je o korisnicima droga, kao i seksualnim radnicama – navodi predsednik udruženja Nebojša Đurasović. – Programi su počeli kao zdravstveni i u međuvremenu prerasli u socijalne, tako da je organizacija, od deljenja kondoma seksualnim radnicama u samom početku, prerasla u onu koja brine o njihovim širim potrebama, što zdravstvenim, što o postojanju ličnih dokumenata, zaštiti, sprečavanju i borbi protiv nasilja koje doživljavaju... Dve godine smo imali i svratište koje je najadekvatnije odgovaralo na njihove potrebe, gde smo mogli da im omogućimo održavanje lične higijene i pomoć psihologa, socijalnog radnika, pravnika i slično. Nadamo se da ćemo to moći ponovo da im ponudimo.
Kad je reč o korisnicima droga, udruženje „Prevent“ sprovodi program smanjenja štete, a trenutno jedini u Srbiji omogućavaju usluge za pomenute ciljne grupe.
- Korisnicima droga omogućavamo pristup sterilnom priboru i dezinfekciju, a to je važno jer na taj način radimo prevenciju infekcije HIV-om i hepatitisom C, te u Novom Sadu održavamo najniži nivo tih infekcija u državi. Nivo infekcije hepatitisa C u našem gradu je oko 50 odsto, a za HIV je gotovo ravan nuli. Na istraživanjima sprovedenim 2012. i 2013. godine nismo imali nijedan zabeležen slučaj, što je nešto čime se ponosimo.
Još jedan uspešan projekat koji „Prevent“ sprovodi je “Dozvolite da se predstavim”.
- Projekat se bavi smanjenjem stepena diskriminacije prema ranjivim grupama s kojima radimo. Najveću akciju imali smo povodom Svetskog dana borbe protiv bolesti zavisnosti i trgovine drogama, 26. juna. Projekat, između ostalog, podrazumeva radionice na temu diskriminacije, ali i predstavljanje ličnosti iz ovih populacija široj javnosti da bi ih shvatili kao sebi ravne, ravnopravne članove društva koji imaju svoja prava i potrebe.
Igrica kao prevencija
Jedna od izuzetno uspešnih aktivnosti je igrica “Ne radi se čoveče”. Osmišljena je 2013. godine, a već naredne dobila je Evropsku nagradu, kao najinovativniji projekat na polju prevencije droga u Evropi. Od tog trenutka promovisana je na više od 40 manifestacija u Vojvodini.
- Igraju je bukvalno sve generacije, od najmlađih do najstarijih – objašnjava Nebojša Đurasović. – Na jednostavan način prikazuje kakvi su efekti najčešće korišćenih psihoaktivnih supstanci. Interaktivna je, zato što, pored verzije koja se igra na stolu, imamo i verziju u velikom formatu – od 12 kvadratnih metara, gde su ljudi figurice i na taj način igru uživo doživljavaju. Izuzetno smo ponosni na tu igru, planiramo da je patentiramo, prevedemo na engleski i promovišemo je i u inostranstvu.
Različiti su razlozi zbog kojih mladi ulaze u rizik. To može biti radoznalost, porodična nesigurnost ili čak genetika, jer određeni ljudi imaju veću sklonost ka sticanju zavisnosti. Uticaj vršnjaka takođe je značajan.
- Mi najviše radimo sa onima koji su već duboko u problemu, sa onima koji koriste heroin. Zanimljiva je statistika da najčešće od prvog korišćenja do obraćanja stručnjaku prođe i po 10 godina, što je strašno dug period kad se već razvije ozbiljna zavisnost. Kod nas dolaze već u periodu kad se susreću sa heroinom i ozbiljnijim posledicama. Trudimo se da iskoristimo motivisanost. Važno je prepoznati momenat kad neko ima volju za lečenje, tada se trudimo da tu volju ojačamo, održimo i da ga povežemo sa institucijom i organizacijom koja se bavi lečenjem. Nikad ne morališemo onima koji nam se obraćaju, ne pritiskamo ih, ne govorimo „Zašto si izabrao taj put, šta će ti to u životu, umrećeš...“, jer je to pristup koji obično imaju svi u njihovom okruženju. Trudimo se da im priđemo neosuđujuće, prihvatimo njihove navike i probleme, jer bolesti zavisnosti su pre svega zdravstveni problemi – zaključuje Nebojša Đurasović.
B. Pavković
Foto: Fejsbuk stranica „Prevent“