U Starim Ledincima seosko turističko domaćinstvo

Zaintrigirana ekipa “Dnevnika” na zadatku pratila je visoku ogradu od opeke, ukrašenu prirodnim formama biljaka i nasutog kamenja, koja vode u prostranu baštu. Drveni dugački stolovi, sa drvenim klupama, okruženi su raznim ukrasnim, aromatičnim biljem i začinskim biljem koja se u kuhinji koriste, a do mesta za sedenje se dolazi uredno izbetoniranim stazama, sa tirkizno plavim odsjajem od utisnutih starih dugmadi.

Unutrašnjost enterijera ispunjava blagi miris pomešanih začina, koji se uz glavne sastojke mešaju u kuhinji, dok tipičan stari vojvođanski stil vraća u prošlost. Visokim zidinama od cigle posebnu čar daju interesanta umetnička dela, puna eksplozivnih boja. U ceo ambijent uklapaju se različite nijanse braon podnih pločica, koje nose masivne drvene stolove i klupe. Prostor ukrašavaju starinske šarene krpare, poznatije kao ćilimi, bez kojih se ovdašnja kuća u davna vremena nije mogla ni zamisliti. Na naše pitanje šta se krije iza zatvorenih drvenih vrata koja u luku deluju kao ugrađena u ciglu, domaćin Dragan Miljević povlači kvaku i otkriva nam vinski podrum u kom se čuvaju čak i najstarije boce vina koje je proizveo.

Mirisni treminac

Domaćin Dragan Miljević nam je objasnio da se vina rade na tradicionalan način i ne iziskuju upotebu prevelike hemije i stabilna su, ali se moraju brzo potrošiti. Od sorte mirisni treminac obično se pravi slatko ili poluslatko vino, dok ga Vinarija “Miljević” pravi kao suvo vino i u svetu se takvo ne može naći. Od nje se može praviti i predikatno vino jer je, zbog debele kože, zaštićena od insekata i vremenskih uslova, te kad se sačeka prvi mraz i temperatura koja padne ispod pet stepeni, tada se može brati. Od sorte “crni burgundac proizvode roze i crveno vino, iako je najpoznatije vino od te sorte grožđa šampanjac “Don Perinjon”. Pravi se i “Bermet”, kao i “Pino noir”.

- U proizvodnju vina sam ušao 2006. godine, kada sam kupio dva i po hektara zemlje u Vrdniku jer je tada bila dosta jeftinija nego u Ledincima – objašnjava Miljević. – Onda sam 2007. godine podigao vinograd na dva hektara i počeo da gajim tri sorte grožđa: mirisni “treminac”, “crni burgundac, poznat i kao “pino noir”, kao i sortu “hamburg”, a dok nisam imao svoju zemlju, kupovao sam grožđe i pravio vino za kuću. Nemam vinske tradicije u porodici, već je to čista ljubav prema vinu. Inače sam puno vremena proveo u Italiji i video da tamo vinski i seoski turizam odlično funkcionišu i tako sam dobio ideju da spojim lepo i korisno i u Ledincima ostvarim nešto slično. Napravili smo ovaj objekat, napustio sam tadašnju sopstvenu preduzetničku firmu i prepustio se čarima seoskog domaćinskog ugostiteljstva. Najviše nas posećuju stranci, bili su nam Norvežani, Šveđani, Slovenci, s obzirom na to da je Srbija postala interesantna turistička destinacija, te uz smeštaj imaju prilike da uživaju u tradicionalnoj kuhinji, uz sve domaće sastojke i degustacije naših vina. Manje smo poznati domaćim krugovima ljudi, ali smo na “Airbnb” svetskoj internet aplikaciji za iznajmljivanje smeštaja od naših gostiju dobili dosta visoke ocene, što nam je posebno značajno.

Rođeni Vrščanin je od 1969. godine živeo u Novom Sadu i radio, kao i supruga, u državnoj firmi, da bi kasnije napustio posao i 1992. godine se sa porodicom preselio u Stare Ledince. Kada je kupio plac, prvenstveno se bavio izradom modnih detalja za kožnu industriju (otuda i oni tirkizno plavi dugmići utkani u stazama). Kako kaže, čovek otkriva prirodu kada se ukopi u nju, te je sve više imao potrebu da svoj život usmeri u tom pravcu. Tako je na kraju napravio vinariju, kroz koju je proširio svoje vidike, iziskujući jedno skromno seosko turističko domaćinstvo.

- Kuhinja je tradicionalna i domaća, uz to služimo naša domaća vina i domaće likere i vinjak, kao i rakiju krušku i lozu od naših voćki – ponosno će naš sagovornik. - Naš poznati liker je poseban jer  sadrži šumsko voće, poput divlje trešnje, šipka, drenjine i trnjine koje skupljamo po Fruškoj gori. Ukoliko nešto ne gajimo, uzimamo od naših proverenih proizvođača, a trudimo se da proizvodi budu i organski, pa tako iz Kisača uzimamo nešto od povrća, dok suhomesnato nešto sušimo sami, a ostalo nabavljamo. Moj vinograd vodi porodica iz Vrdnika koja gaji koze, pa pošto više nemam svoje, naš specfijalitet kuće je jare ispod sača. Sami pravimo bruskete, zatim domaću paštetu od junećeg ribića, gusti paradajz sa bosiljkom iz naše bašte, belim lukom i sirom, a pravimo i paštetu od belog pilećeg mesa. Mesimo dve vrste hleba: hleb bez kvasca, od celog zrna žitarica i beli domaći hleb. Imamo i mlin na kamen pa sami meljemo žitarice po potrebi.

U ponudi su i domaće čorbe i supe, a obično se služi i toplo pređelo u vidu sarmica u vinovoj lozi. Predeo je, inače, pun divlje vinove loze, a neke forme krase ogradu od opeke, uz stabljike “čeri” paradajza.

I. Bakmaz