U okviru ŠOSO „Milan Petrović“ radi edukativni kamp na Čeneju

U obilazak mesta su nas poveli koordinator Dnevnog boravka i Radnog centra te škole Jovan Marković i njegov štićenik Milan Agić, a iza kapije zaštićene tujom, krije se bogatstvo života i njegovih različitosti. 

- Tu su srednjoškolci, imaju praktičnu nastavu za smer cvećar–vrtlar – veli Marković, dok njegov štićenik Milan odvodi fotoreporterku “Dnevnika” Vanju do cvećare, da ovekoveči trenutak. – Za učenike je kamp od jedinstvenog značaja, jer im se izgrađuju radne navike za eventualno zapošljavanje u otvorenoj privredi. Kroz radionice i programe stiču nova znanja i životne veštine, uz neizostavno poboljšanje opšteg zdravstvenog stanja i pokretljivosti tela. Radimo i na poboljšanju socijalne interakcije sa lokalnom zajednicom, u cilju socijalne inkluzije, a sve u svrhe njihovog kvalitetnijeg društvenog života.

Kako je objasnio kooridnator Edukativnog kampa na Čeneju Aleksa Ajdzanović, tu se odvijaju dve radionice: proizvodnja bukovače u objektu u podrumu i poljoprivredna radionica za proizvodnju cveća, voća, povrća... U podrumu se nalazi prostor u kom se uzgajaju bukovače, a na površini su staklenik za proizvodnju sezonskog cveća poput muškatli, petonija begonija, ledenog cveta, nevestinog vela, uz aromatično i začinsko bilje. Plastenik je za proizvodnju sezonskog voća i povrća te se sade luk, zelena salata, paradajz, jagoda, borovnica..

- Gajimo bukovače, ovo je sada poslednja tura, a i inače kupujemo gotove yakove za uzgajanje – priča nam štićenik Ninoslav Zinajić, koji se bavi gljivarskim delom posla u kampu, ali kada zatreba, kaže, obavlja i poslove na površini. - Sa jednog yaka možemo da izvučemo tri ili četiri branja, a  bude nekad i 50 yakova. Da bi gljiva bila dobra, u gljivarniku mora biti velika vlaga i što hladnije, jer se na toplini one žute i kvare. Ubrane gljive nosimo gore i pakujemo ih u tacne s najlonom, a onda ih šaljemo u školu na prodaju ili na Limansku pijacu kod jedne žene koja ih prodaje za nas. Koristimo ih i ovde u ishrani, pečemo ih ili kuvamo, a ko voli, može da ih jede i žive. Ja nisam probao.

Ninoslav nam priča da je u septembru iz poljoprivrede prešao u gljivarnik, a za to vreme je naučio dosta toga novog.

- S obzirom na to da oko gljiva nema posla dok ne prođu vrućine, idem da kosim travu, zalivam, pravim sokove od koprive, a do sada smo napravili sokove od: zove, bagrema, jagode, trešnje, višnje... - hvali se naš sagovornik. - U dvorištu smo ove godine zasadili i maline, pa dve do tri godine ćemo čekati da krene plod, te ćemo imati i proizvode od tog voća. Volim da radim i sa voćem i sa gljivama, te ne mgu da se odlučim šta mi je najomiljeniji posao.

Korisnica Jelena Barović otkrila nam je da najviše voli da uzgaja cveće i još uvek ne može da se odluči koji joj je omiljeni cvet. Za nju, cveće je priča za sebe, te svako voli kao jedno. Za to vreme, korisnik Milan Agić se pokazao kao pravi domaćin, te je našoj ekipi ukazivao na najbolja mesta za fotografiju, dok je brao sveže voćke, kako bismo se okrepili nakon zvaničnog dela.

- Ima puno posla oko cveća, ali meni ne pada to teško, volim da ga sadim i vodim brigu o njemu – nasmejano će Jelena. - U stakleniku smo gajili begonije, muškatle, ledeni cvet, tamjaniku... Sve sam sama sadila, a kompost su pravili drugari, pa biljke uvek uspevaju. U plasteniku imamo jagode, borovnice, a ponekad učestvujem i u pravljenju pekmeza. Nije svaki posao lak, treba ubrati jagode, prati ih, kuvati, mešati, a to je najteži deo. Volim kada idemo na manifestacije i prodajemo ljudima naše proizvode.

Imali smo priliku da upoznamo i štićenika Dalibora Šandora, koji je glavni za pravljenje komposta.

Tri programa škole

Prema rečima Markovića, uz fiansiranje i pokroviteljstvo Gradske uprave za dečju i socijalnu zaštitu, na Čeneju se u kampu odvijaju tri programa škole.

Predah je za korisnike čiji roditelji moraju negde da odsustvuju, te da imaju mogućnost da ih ostave na čuvanje na par sati ili do dva dana. Vikend plus je drugi program, zahvaljujući kom se rade pripreme stanovanja uz podršku korisnicima. Tako su oni tu od petka do nedelje, a za to vreme uče o životnim i socijalnim veštinama. Letnji kamp traje od 27. juna i to je treći program koji se realizuje. Uglavnom su  svi programi osmišljeni ne bi li pripremili štićenike i osposobili ih za samostalan život.

- Da li je teško ili ne napraviti ga, zavisi od vremena i koliko nas radi na pravljenju, ali sve uspevamo – objašnjava nam Dalibor, koji je i član inkluzivno-umetničke grupe „Per art“ i bavi se pozorišnom glumom. - Uglavnom sam zadužen za kompost, ali nas treba makar dvoje, pa čak i troje za tu aktivnost. Pravi se tako što ubacimo stare biljke ali samo suve, ne smeju biti bolesne ili skroz trule. Ne smeju se ubacivati razne hemikalije, jer su otrovne za sve, ali se zato ubacuju ljuske od jajeta, kesice od čaja, ako su biorazgradive. Moramo često mešati i premeštati kompost, da bi se to bilje lepo osušilo, te tako nastala kvalitetna zemlja za dalje korišćenje. Koristimo ga kao đubrivo, ako hoćemo da dopunimo saksije u koje smo zasadili neku biljku ili je presadili.

Koordinatro Jovan Marković objasnio nam je da je prostor ustupila Mesna zajednica „Čenej“, a kada je postao centar edukacije za učenike ŠOSO “Milan Petrović”, počeli su sa renoviranjem, restauriranjem, i nadogradnjom i uz pomoć Grada, a veliki broj donatora im svakodnevno pomaže. Prostor je tako prilagođen za razne aktivnosti i programe koji se tu odvijaju. Proizvodi koje na Čeneju prave poput sokova, pekmeza, slatkog, ajvara, pasiranog paradajza, preko zapakovanih bukovača se distribuiraju na cvetne i zelene pijace, kao i na druge manifestacije tog tipa, sve u saradnji sa Pokretom gorana Novog Sada. Prodaja se realizuje svakog dana i u objektima osnovne i srednje škole “Milan Petrović”, dok je većina proizvoda sa Čeneja poređana na rafovima u školskoj prodavnici na Trgu republike. Saradnja je ostvarena i sa Zelenom mrežom Vojvodine i JKP „Gradsko zelenilo“.

I. Bakmaz