U Karlovcima ponovo pleli đurđevdanske venčiće

U tome su im pomogli drugari iz Akademskog kulturno-umetničkog društva Univerziteta u Novom Sadu „Sonja Marinković“.

Iz protine knjige

Karlovački hroničar, prota Vasilije Konstantinović ostavio je iza sebe još nekoliko knjiga u kojima je zapisao mnoštvo dragocenih podataka o Karlovcima s kraja 19. i početkom 20. veka.

O Đurđevdanu u knjizi „Karlovci sa njihovom okolinom“ je zabeležio: „Na Stražilovu – ubavoj  dolini, gde nekada beše manastir Svetog Đorđa, ostade običaj u našem narodu da se o Đurđev danu, pre osvitka zore, rane okupaju, naričući sebi sreće i napretka, te se onda veseli vraćali doma, a neki se ceo dan provode tako, pečući na ražnju mlado jagnje, te gradeći narodno veselje. Na više mesta mlađi igraju uz svirca kolo ili se druge igre zameću. I oni koji su bili dobrog zdravlja na taj dan, pre osvitka zore, bi se umivali vodom iz Stražilovačkog potoka, koji je tada bio veoma bujan.“

Autorka juče prikazanog programa, čukununuka Vasilija Konstantinovića i umetnički rukovodilac starijeg dečjeg sastava u „Brankovom kolu“ Đurđinka Carević kaže da je na ideju da se pozabavi pripremom prezentacije nekadašnjih običaja koji su bili rasprostranjeni u Sremu, došla spontano, ali sa čvrstom željom da deo naše baštine, na koju treba da budemo ponosni, otrgne od zaborava.

– Potrebno je da cenimo naš nematerijalne i materijalne kulturne vrednosti na novi način – kaže Đurđinka. – Zapis moga čukundede od koga smo krenuli u ovaj projekat, star je 140 godina. Đurđevdan je prolećni, hrišćanski i narodni praznik, jedan od najomiljenijih u srpskom narodu. On je uspomena na dan kada je pogubljen Sveti Georgije, jer nije želeo da se odrekne hrišćanske vere. Đurđevdan je granica između zime i leta, dan kada se radosno dočekuje lepo vreme i ispraća hladna zima. U narodu se smatra da je to početak nove rodne godine, te su se se tada sklapali poslovi i ugovori i zato su za njega vezani mnogi običaji, verovanja i magijske radnje.    

Po Đurđinkinim rečima, sve radnje koje su obavljane na taj dan, imale su veze  sa zdravljem ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke, dobre useve... Posebno lep običaj, na samo Đurđevdansko jutro, jeste pletenje venčića od cveća koje je bujalo u to doba godine i moglo se naći  unaokolo - đurđevka, mlečike, maslačka, zdravca, ruzmarina. Venčićima su se kitila  ulazna vrata kuća, dvorišta, staje, obori, košnice. Devojčice i devojke su, takođe, plele i stavljale venčiće na glavu, kako bi bile zdrave, lepe i napredne kao to cveće. Uoči Đurđevdana, domaćica bi spustila u posudu sa vodom razne biljke poput drena, zdravca, grabeža i crveno jaje – „čuvarkuću“ od Uskrsa koje su predstavljale želju za zdravljem i zaštitom,  a ujutru bi se svi ukućani umivali tom vodom.

Deo tih običaja mladi folkloraši prikazali su juče u centru Karlovaca. Te obredne radnje „začinili“ su igrama, muzikom i pesmom.

Pokrovitelj manifestacije je karlovačka opština.

Z. Milosavljević