U ETŠ „Mihajlo Pupin”: Igračke od elektrootpada i starih aparata

Materijal za projekte nalaze u školi ili pak od kuće donose stare neupotrebljive aparate, a dešava se i da im pojedine firme daju elektrootpad. Više od deset godina Jasna Skomrak se trudi da, kroz različite projekte i aktivnosti u školi, ukaže učenicima na važnost reciklaže i održivog razvoja i da sve to nekako uskladi s nastavnim planom i programom. U Elektrotehničkoj školi je od 1987. godine, a kaže da, kad se čovek trudi i radi korisne stvari i ono što voli, godine nisu bitne, te da je dobra ideja uvek na ceni.

– Održivi razvoj je važan, ne samo za pojedinca, državu, region već za celo čovečanstvo, i želja mi je da to prenesem učenicima – objasnila je profesorka Skomrak. – Reciklaža je samo deo održivog razvoja, koji podrazumeva mnogo toga iz naše struke, od obnovljivih izvora, preko uštede energije, pažljivog trošenja i korišćenja resursa, pa sve do zaštite životne sredine.

Živimo u potrošačkom društvu i, nažalost, svedoci smo toga da se količina otpada, uključujući i elektronski, svakodnevno povećava, a po rečima naše sagovornice, aparate vrlo brzo odbacujemo, pogotovo telefone.

– Moj zadatak je da kod mladih razvijem svest o zaštiti životne sredine i o tome koliko je neodgovarajuće odlaganje otpada štetno – navela je Jasna Skomrak. – Ljudi često nisu ni svesni toga koliko je, na primer, bacanje baterija s kućnim smećem i komunalnim otpadom opasno po zdravlje i životnu sredinu. Od đaka očekujem da ono što nauče prenesu svojim prijateljima i porodici, te da se ideja o održivom razvoju širi i da na taj način utičemo na pojedince, institucije, ustanove i kompanije da budu društveno odgovorni.

Da se trud Jasne Skomrak isplati, najbolji je primer učenik drugog razreda na Smeru za energetiku Miloš Prodanović, koji kaže da mu sve što u školi radi ne oduzima vreme jer je reč o korisnim stvarima, a kad se tako nečim bavi, to mu predstavlja zadovoljstvo.

– Kada izađete na ulicu i vidite koliko smeća ima na svakom koraku, shvatite koliko su reciklaža i zaštita životne sredine važne – naglasio je Miloš. – Tužno je što ljudi sve što im ne više treba bez mnogo razmišljanja bacaju. To što mi u školi radimo možda jeste malo, ali od tih malih stvari sve kreće.

Osim što srednjoškolci na nastavi uče da rastavljaju i sastavljaju električne komponente, oni se, dok smišljaju kako da starim stvarima daju novu upotrebnu vrednost, druže i razvijaju timski duh. Kreativni đaci Elektrotehničke škole sve što naprave uglavnom poklanjaju, te na taj način, po rečima profesorke praktične nastave, razvijaju i empatiju. Učenici su, inače, prošle školske godine a ove kalendarske, izradili maketu obnovljivih izvora električne energije, koju su na obeležavanju Svetskog dana energetske efikasnosti, 5. marta, u OŠ „Nikola Tesla”, poklonili toj osmoletki.

Film pred publikom u Torinu

– Evropski trening-centar iz Torina raspisao je u januaru konkurs za razvijanje znanja i veština „Benefit for the people”, u više od 35, većinom evropskih zemalja – napomenula je Jasna Skomrak. – Republičko ministarstvo je taj poziv prosledilo srednjim školama, i ja sam shvatila da je vreme da ono što već deset godina radim s učenicima pretočim u projekat. Nakon toga su nam se javili iz Torina i rekli da su zainteresovani da snime film o tome što radim zajedno s đacima.

Film je prikazan na godišnjoj konferenciji u Torinu, pred više od 200 eksperata iz Evrope i UNICEF-a i, po svedočenju profesorke Skormak, naišao je na opšte oduševljenje.

– Kad odlaze u inostranstvo zbog projekata, kolege kao poklon nose igračke koje su napravile vredne ruke naših srednjoškolaca – pohvalila je svoje đake Jasna Skomrak. – Trudimo se da kod učenika razvijemo i osećaj za estetiku, da ne budu suviše „kruti”, iako pohađaju Elektrotehničku školu. Budući da je to što naprave zapravo ručni rad, kod đaka podstičemo preduzetnički duh i ukazujemo im na mogućnost da u budućnostu od hobija razviju svoj biznis.

Elektrotehnička škola „Mihajlo Pupin” uključena je u program „Za čistije i zelenije škole Vojvodine”, pa učenici sakupljaju PVC ambalažu i limenke, a naša sagovornica oformila je i eko-patrolu, u kojoj po dvoje đaka obilaze školu. Osim toga, škola je uključena i u akciju „Čepom do osmeha”, te su od 2. septembra prikupili oko 45 kilograma plastičnih čepova.

Tekst i foto J. Vukašinović