U Budisavi će se saditi 14.500 sadnica na šest hektara

Po rečima člana Gradskog veća za privredu Milorada Radojevića, s obzirom na to da Novom Sadu nedostaju vetrozaštitni pojasevi, Grad je u rešavanje problema krenuo 2016. godine, kada je urađena studija, a zatim i glavni projekti za sve katastarske opštine na teritoriji grada.

Ove godine krećemo u realizaciju katastarske opštine Budisava, a vrednost današnjih radova je oko dva i po miliona dinara, kazao je Radojević.

Nakon Budisave, kako je dodao, vetrozaštitni pojasevi će se saditi i u ostalim katastarskim opšitinama, a ukupna vrednost projekta je više od 100 miliona dinara.

Novac je obezbeđen od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta. Studiju i projekte je radio Institut za nizijsko šumarstvo i zaštitu životne sredine, poručio je Radojević.

Po njegovim rečima, efekti vetrozaštitnih pojaseva su višestruki: najbolja su brana protiv odnošenja gornjeg sloja najkvalitetnijeg poljoprivrednog zemljišta pod dejstvom vetra, zatim štiti se saobraćajna infrastruktura od nanošenja snega i smetova, a štiti se i kanalska mreža...

Konačno smo počeli da dižemo vetrozaštitne pojaseve koji imaju raznolike funkcije, a radi se o ukupnoj površini od 209 hektara koja će imati svrhu vetrozaštite, potom 387 kilometara vetrozaštitnih pojaseva s oko 240.000 sadnica, kaže profesor Poljoporivrednog fakulteta i direktor Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu dr Saša Orlović.

Kako je dodao, u tu svrhu će se koristiti 138.000 sadnica hrasta lužnjaka, ali i bagrem.

Kao predsednik Saveta za ozelenjavanje grada Novog Sada, prof. dr Saša Orlović kaže da se na teritoriji grada poslednju godinu realizuje veliki broj aktivnost ozelenjavanja. U poslednjoj sezoni je zasađeno dva i po puta više sadnica u odnosu na prethodni godišnji prosek. Bitno je postići dobro održavanje posađenih zelenih površina, da bi moglro opstati u urbanim gradskim sredinama.

Po njegovim rečima, ne postoji ni tačna evidencija o tome koliko zelenih površina nedostaje gradu, ali ukoliko se uporede površine koje održava JKP „Gradsko zelenilo”, trenutno je 14 kvadratnih metara zelenila po stanovniku.

Izborom vrsta želimo ne samo da imamo zaštitu od vetra i zaštitu poljoprivrednih površina već i da razvijemo neke druge delatnosti. Tako se deo vrsta može koristiti u pčelarstvu, potom pojedine vrste imaju plodove koji su dobri za divljač, te tako povećavamo i biodiverzitet. Praktično, polako pravimo jedan zeleni prsten oko grada, kazao je Orlović.

Direktor JKP „Gradsko zelenilo” Miloš Egić rekao je da će u Budisavi na sadnji vetrozaštitnih pojaseva raditi jedna ekipa „Zelenila”. Posao bi trebalo da bude završen u roku od 12 radnih dana. Od vrsta će se saditi oko 7.000 nižih i 7.500 viših biljaka. Biće zastupljeni grab, žešlja, topola...

Tekst i foto: I. Bakmaz