Tatu majstor Marko Blagojev crta i stvara jedinstvene slike na telu

U grupu takvih, jedinstvenih, svrstava se i Novosađanin Marko Blagojev, koji do danas nije posustao u svojoj nameri da postane profesionalni “tattoo” majstor, te se može pohvaliti da je posle brojnih životnih uspona i padova, danas zadovoljan sobom, ostvarivši svoj dečački san.

–  Još kao klinac sa Detelinare, u vreme kada sam odrastao, muvajući se po kvartu, uočavao sam kod većine stričeva, ujaka, očeva i starijih komšija razne tetovaže, koje su tada podsećale više na fleku, nego na sliku – započinje putovanje u prošlost majstora tetoviranja Marko Blagojev. – Bio sam fasciniran zelenom razmuljanom bojom u koži, prosto sam na to gledao s oduševljenjem, kao i danas. Školu, priznajem, nisam voleo. Tokom osnovne škole sam uglavnom škrabao gde sam stigao, po torbama ortaka, po facama drugara, knjigama, ulazima, zidovima... Ulaskom u srednju školu rastu moji apetiti i moje vizije postaju ozbiljnije. Tako da sam proveo dane u zadnjoj klupi, stvarajući umetnost uz mastilo, iglu i konac. Nisam imao pojma ni koji je čas, niti predmet, toliko je duboko u moju svest dosezala misao da ću jednog dana biti “tattoo” majstor. I bio sam srećan.

Objašnjava nam da ništa o tome nije posebno znao, imao je samo jasnu viziju da želi da crta i stvara jedinstvene slike. Ali ga nisu interesovale četkice, tempere, niti vodene bojice. Njegovu pažnju najviše su plenile mašinica i mastilo. S obzirom na to koliko su ga fascinirale slike na telu, počeo je da skuplja novac i otišao u jedini tadašnji studio za tetoviranje u gradu i dobio svoju prvu pravu šaru.

- To je baš bolelo, ali sam sledećeg dana bio najsrećniji lik u celoj galaksiji – sa žarom se priseća naš sagovornik. - Svima sam zavrtao rukav da se pohvalim, ali sam nailazio samo na osude i nerazumevanje. Ljudi su komentarisali kako se nikada neću zaposliti i stavljali mi još ružnije etikete, koje su tada išle uz išarana tela. Ali me ničije mišljenje nije poljuljalo u mojoj nameri, iako sam bio klinac. Na jedno uvo je ulazilo, a na drugo izlazilo, jer sam znao šta ću biti kad porastem, a to je profesionalni “tattoo” majstor. I ništa drugo nije bilo važno. Ubrzo je na red došla druga tetovaža, zatim treća i sa svakom novom sam bukvalno sam dosađivao čoveku koji mi ih je radio, zapitkujući non – stop šta radi, zašto, kako, zbog čega to mora baš tako...?

Čak su pravili sami neke mašinice, buyili ih, istraživali, a kako kaže Marko, užas na šta je to sve ličilo, ali ga je opet nečemu i naučilo. Počeo je da dobija odgovore na pitanja, koja su mu se vrzmala po glavi.

- Došlo je vreme za pravu stvar, pa sam uleteo na neko gradilište i tražio posao, jer u to vreme niko normalan neće dati tek tako pare da kupiš mašinicu za tetoviranje – kaže profesionalni majstor za tetovaže. –  Zapeo sam i nakon devet meseci napornog rada, otišao sam i kupio prvi set. Tako je počela moja putešestvija u svet razlilitih boja, likova, formi i oblika koji sjedinjeni čine jedinstvene slike. Do danas, radim kao i prvog dana.

Na tom putu, otvaralo se mnogo opcija, puno je zemalja proputovao, od Amerike i Emirata, preko Malte do Švedske, upoznao dosta različitih ljudi i kako kaže “ludaka” u pozitivnom smislu. 

- Do kraja sam istrajao, bio sam tvrdogalv i uporan, iako je bilo momenata kada sam hteo da odustanem, pustim sve niz vodu i krenem dalje – kazao je on kroz osmeh, srećan što nikada nije raspršio svoj san da bi udovoljio drugima. - Međutim, kad god bih pogledao u tu mašinicu i uzeo je u ruke, kao omađijan, nisam mogao da se odreknem tog poziva. Tetoviranje je moj posao iz snova i čini mi izuzetno srećnim. Volim to što radim,  tetoviranje je moj život, i uvek mi izmami osmeh slika onog klinca, koji baulja po Detelinari i gleda gde bi šta mogao nacrtati, kome uneti vedrine u život, posle teškog i sumornog dana.

Tetovaže su danas postale modni trend novih generacija, a tetoviranje je dobilo svoje mesto u društvu u kom danas živimo i postalo opšte prihvatljiv čin. Marko kaže da je moderno doba učinilo svoje, te su oslikani crteži na telu dobili svoj smisao. Zahvaljujući pravim umetnicima, koji su onu zelenu fleku sa početka izvukli u kolor slike za kojim se danas ljudi sa divljenjem i znatiželjom okreću.

- Danas nije sramota da roditelji priželjkuju da im se deca iskazuju i na ovaj način, ponosno ističući njihovo životno opredeljenje – zadovoljno će Marko Blagojev, poželevši svima koji su na početku svog puta u bilo kojoj sferi da nastave da rokaju i ne odustaju od svojih snova. - U ovom vremenu svega i svačega, niko ne sme dozvoliti da ga gluposti okupiraju i dezorijentišu, te odvuku od zacrtanog cilja. Budi ono što jesi, ne lutaj za modernim i ne priklanjaj se prosečnom, već prati svoje srce i do sreće se može doći u pravom trenutku. Bićeš zadovoljniji i zdraviji. 

Profesionalno se bavi tetoviranjem 12 godina i ima svoj studio na Avijatičarskom naselju. Takođe, radi i u Štokholmu u Švedskoj, te na toj relaciji živi svoj životni san, negujući dečaka u sebi od kog su snovi počeli. Njegovi radovi dostupni su na Instagram stranici “marko_crv_tattoo”.    

I. Bakmaz