SVETSKI DAN KNJIGE Žene su najposvećenija čitalačka publika

Izvor: Biblioteka Grada Novog Sada Foto: Dnevnik.rs/ B.Lučić

Danas se širom sveta obeležava Svetski dan knjige i autorskih prava koji je ustanovljen na Generalnoj konferenciji Uneska u Parizu 1995 godine.

Kao podsticaj čitanju i očuvanju svega onoga što knjiga nudi, danas se i u našem gradu organizuju raznorazne manifestacije, radionice i akcije kako bi Novosađanima bio približen sam značaj pisane reči. Povodom ovog praznika u čast knjige i čitanja razgovarali smo kako sa Novosađanima, zaposlenima u knjižarama, tako i sa ljudima iz jedne od najznačajnijih ustanova kulture u našem gradu, Gradske biblioteke u Novom Sadu. Oni ističu kako su, u godini kada Novi Sad ponosno nosi titulu Omladinske prestonice Evrope, ciljna grupa deca i mladi.

- Iako je kriza čitanja prisutna svuda kao kompleksan pedagoški, kulturološki i opštedruštveni problem, Novi Sad je oduvek bio grad kulture i slavio knjigu, a da je tako i danas pokazuju statistički podaci o broju članova. - kazao je direktor Gradske biblioteke u Novom Sadu Dragan Kojić. - Deca, ako im je data prilika i ako su od najmlađeg uzrasta zavolela knjige, veoma su redovni i korisnici čiji broj neprestano raste.

Najmlađe čitaoce najviše zanimaju lepo ilustrovane i interaktivne, zvučne slikovnice, među kojima i zbirke priča, bajki, basni, anegdoti, viceva i raskošno opremljene enciklopedije. Odrasli Novosađani uglavnom traže dela autora nagrađenih Nobelovom, Ninovom, Bukerovom ili nekom drugom nagradom, dok školska i studentska populacija najviše dolazi po lektiru i literaturu za studije. U toku zime se češće čita klasična literatura, a u letnjem periodu nešto lepršavija, neobavezujuća i opuštajuća, mada ni tu nema pravila.

Jeftiniji upis u biblioteku

Povodom Svetskog dana knjige i autorskih prava Gradska biblioteka u Novom Sadu u goste danas dovodi pisca i esejistu Slobodana Vladušića, docenta na Odseku za srpsku književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. On će se družiti s Novosađanima od 17 do 18 časova i zajedno s njima birati knjige prema kratkom sadržaju ili zanimljivom citatu u koje će knjige biti umotane. Ideja akcije je da se promovišu knjige prema sadržaju umesto prema dizajnu korica. Osim toga, poziaju sve sugrađane i da pogledaju izložbu o Viljemu Šekspiru te Migelu de Servantesu. Svi koji požele danas da se učlane u Gradsku biblioteku, moći će to da učine po ceni koja će biti 50 odsto jeftinija. Odnosno, odrasli će platiti članarinu 250 dinara, a deca do 14 godina 150.

Kako saznajemo, po iskustvu i istraživanju knjižara „Vulkan“ i „Laguna“ najposvećenija čitalačka publika su žene koje su uglavnom starije od 25 godina.

Lana Radisavljević PR menayer knjižare „Vulkan“ za „Dnevnik“ ističe kako je među Novosađanima trenutno najtraženija popularna psihologija, dok sama posvećenost čitanju, po njenom mišljenju, zavisi od dinamike radnog dana, tempa života na koji smo navikli, kao i slobodnog vremena kojim raspolažemo.

Preporuka za praznike

S obzirom na to da nam se praznici bliže i da će veliki broj Novosađana zasigurno imati nekoliko slobodnih dana, saznali smo koje se to knjige preporučuju za period koji nas očekuje. Knjižara “Laguna” preporučje dve odlične zbrike priča, autora Etgara Kereta “Iznenada neko pokuca na vrata” i Džordža Sandersa “Deseti decembar”. Osim toga, izdvajaju novi roman dvostrukog dobitnika Ninove nagrade Dragana Velikića “Adresa“”, dok svoje mališane možete usrećiti jednom čarobnom dečjom knjigom “Kuća hiljadu maski”.

Kada je reč o knjižari “Vulkan”, ljubiteljima trilera preporučuju izvanredan srpski triler pod nazivom „Deca zla“, dok za one koji vole skandinavske autore izdvajaju romane „Anabel“ i „Reci da si moja“. Sa druge strane, ukoliko ste priklonjeni ljubavnim romanima, pravi izbor za vas su romani „Ana“, „Sanjarenje“, „Agata“ i „U čarobnoj noći“. Što se tiče popularne psihologije, knjižara „Vulkan“ preporučuje „Govor tela u ljubavi“, „Uspeh, što da ne“, kao i „Pametna žena, bogata žena“.

Gradska biblioteka u Novom Sadu za predstojeće praznike za čitanje preporučuje „Priča o onima koji odlaze i onima koji ostaju“ autorke Elene Ferante, „Sedam sestara“ autorke Lusinde Rani, zatim knjigu Vlade Arsića „Kad zvona zvone“, kao i delo Adelajn Jen Ma „Opalo lišće se vraća svojim korenima“.

- Dela popularne psihologije su mudre, inspirativne knjige koje imaju pokretačku snagu i deluju pozitivno na čitaoce čak i u teškim trenucima - kazala je naša sagovornica. - Predrasuda je da žene čitaju ljubavne romane, a muškarci trilere, jer nema pravila. Svako čita ono što voli i u čemu se pronalazi u skladu sa ličnim interesovanjima, a čitaoci su obično priklonjeni određenom piscu i u tom slučaju će uvek ispratiti neko novo delo omiljenog autora. Dešava se i da interesovanje podstiče opčinjenost filmom ili serijom koja je ekranizovana po motivima nekog romana. Samim tim, i želja da saznaju šta još kriju omiljeni junaci u originalnom, sveobuhvatnom, štampanom izdanju.

Pr menayerka „Lagune“ Maja Šarić navodi kako je njihovim čitaocima najprimamljivija epska fantastika, kao i dobre, ozbiljne drame, ali i one sa ljubavnim i sa elementima komedije. Ona za „Dnevnik“ dodaje kako lični afiniteti, obrazovanje, kao i sama senzibilnost prema čitanju utiče na to ko će i koliko biti posvećen čitanju knjiga.

K. Ivković Ivandekić

ANKETA DA LI ČITATE KNJIGE?

	Srđan Sekulić, inženjer: - Čitam knjige svaki dan i to uglavnom romane, prozu i poeziju. Tu naviku sam stvorio još od osnovne škole, a mislim da Novosađani ne čitaju dovoljno, zato što ih to jednostavno ne zanima. Retko kad kupuju knjige jer su sve to zamenili sa tabletima, ali ja se za knjigu uopšte ne brinem. Ona će uvek ostati i uvek će biti onih koji će knjigu čitati, a smatram da se mlađima odmalena treba usaditi da je čitanje dobro.
	Jolan Ficinger, penzionerka: - Čitam, uglavnom štiva poput Tolstoja, a volim i ove novije koje govore o aktuelnim događanjima, sve zavisi od raspoloženja. Ne čitam baš svaki dan, nekad dođe period da ne mogu da čitam uopšte, ali dođe period i kada knjigu ne mogu da ispustim iz ruku danima. Mislim da Novosađani ne čitaju baš dovoljno, a tome je dosta doprineo internet. Meni čitanje preko interneta ne pruža to zadovoljstvo kao kad knjigu uzmem u ruke.
	Tamara Stajić, diplomirani psiholog: - Naravno da čitam, najviše stručnu, psihološku literaturu. Čitala sam mnogo više ranije, a mnogo manje otkad imam dete, u želji da ću, kako odraste, mnogo više čitati. Što se tiče Novosađana, s obzirom da sam radila u školama mislim da su generalno nepismeni u tom kontekstu da slabo čitaju, da čak ne znam ni da li čitaju novine ili samo sportske strane. Možda je problem i u sadržaju lektira jer se nije menjao 50 godina.
	Markos Gajtazis, učenik: - Ne čitam. Čitao sam pre, ali ne ove godine zato što trenutno nemam uopšte vremena i fokusiran sam na pravljenje muzike i učenje, što mi trenutno zamenjuje tu aktivnost. Dobro mi je i ovako, ali trebalo bi da čitam više, planiram da to uradim u budućnosti nakon što upišem fakultet. Imam društvo i koje uopšte ne čita i koje mnogo čita tako da mislim da su podeljeni.