Sve znanje pred publikom

u Srpskom narodnom pozorištu. Program će otvoriti osnovci, baletićem „Čipolino”, nakon čega će nastupiti igrači smera za savremenu igru. Kraj prvog dela rezarvisan je za numeru „Satanela”, koju će izvesti učenici druge, treće i četvrte godine klasičnog smera, a solisti su maturanti Katarina Stanić i Aleksandar Bečvardi, koji je već uveliko angažovan u SNP-u. Drugi deo koncerta počeće solo varijacijama osnovaca i srednjoškolaca, biće izvođenja i učenika smera za narodnu igru, a za kraj je planirana efektna numera „Španska igra”.

– Svake godine na početku školske godine koncipiramo program koncerta, s obzirom na to kakvu završnu generaciju imamo i šta ćemo s njom raditi – kaže direktorka Baletske škole Sanja Vučurević.

Baletska škola u Novom Sadu ima 400 đaka i obuhvata osnovno obrazovanje, koje nudi klasičan smer, i srednje, koje ima klasičan balet, savremenu igru i narodnu igru. Klase su male – svake godine se upiše maksimalno po šest učenika na klasičan balet i savremenu igru, odnosno maksimum 16 đaka na narodnu igru. Svi smerovi i godine učestvuju na velikom godišnjem koncertu.

– Umorni smo zato što mnogo radimo, ali moramo, da bismo imali snage za veliki dan – kaže maturantkinja Katarina Stanić. – To je prilika da budemo na sceni i uživamo, a na kraju i da se pokažemo.

Da bi se neko bavio baletom, rad je, kaže Katarina, najbitniji, ali i moraju postojati predispozicije za balet.

– Balet je umetnost koja nije za svakoga, kao što ga ni svi koji ga gledaju u pozorištu ne doživljavaju isto –dodaje druga maturantkinja Ana Javoran. –Ali, onaj ko razume balet i ko poštuje njegovu lepotu, može spoznati pravu umetnost. Najlepše od svega je izaći na scenu i odigrati. Ipak, tome prethodi neverovatno mnogo rada, treme i nerviranja.

Kako kaže, za balerine i baletane je vrlo bitna volja jer, treba ući u salu svaki dan, dati 120 odsto sebe i nikada ne odustati pošto jedino tako, tvrdi Ana, mogu uspeti. Po njenim rečima, pred koncert je u školi mnogo više proba, ali i uzbuđenja, jer sve treba dovesti do savršenstva. Ako se i desi neki peh, kaže ona, treba ustati, nasmešiti se i nastaviti kao da ništa nije bilo.

– Svaku pojavu na sceni doživljavam jednako, ali, pošto je to maturski koncert, ipak se malo više trudimo jer on predstavlja vrhunac četiri godine truda i rada – objašnjava maturant i solista Aleksandar Bečvardi.

On takođe misli da je snažna volja izuzetno bitna za igrača baleta, a naročito za muškarce, koji se često susreću s raznim teškoćama, ali i stereotipima i začikivanjima u školi, što je, kaže, osetio i na svojoj koži.

– Treba to izdržati i terati dalje jer, ako je to ono što voliš, ne sme ništa da te spreči – kaže Aleksandar. – Ipak, ne bih rekao da u baletu ima negativnih stvari. Moj otac je ponosan na mene i imam punu podršku porodice, a i moja sestra je đak Baletske škole.

On dodaje da je poželeo da upiše balet kada je, kao dečak, gledao predstavu „Žizela”, a sledeće godine je to i uradio. Za tu vrstu umetnosti potreban je, kaže, i trud, rad i dobri nastavnici, ali, pre svega, igrač mora u sebi to da poseduje.

– Izlazak na scenu pruža predivan osećaj i ne postoji ništa slično. Balet je umetnost i ljubav – kaže on.

D. Ristić