Sve učestalija alergija na sunce
Da topli sunčevi zraci nekome mogu da zadaju nevolje, teško je poverovati, ali je činjenica da se u današnje vreme više govori o posledicama boravka na suncu,
nego o njegovim lekovitim dejstvima na našu kožu. Tako je sve češća pojava alergije na sunce koja se javlja u prvim toplim danima i traje sve dok su temperature visoke.
Kako smo saznali u Domu zdravlja “Novi Sad”, sve je više poseta lekaru u letnjim mesecima, jer je uticaj UV zračenja na kožu intenzivniji zbog oštećenog atmosferskog omotača koji više nije u stanju da ih zadrži.
Ova alergija se najčešće javlja na predelima kože koji su inače manje izloženi suncu, a to su dekolte, unutrašnja strana podlaktica i podkolenice. Simptomi su osip, crvenilo, plikovi praćeni jakim svrabom, a karakteristično je da se ova alergija javlja nekoliko sati od izlaganja kože suncu, ali i prestaje veoma brzo.
Najpodložniji alergiji na sunce su ljudi svetle puti i žene, ali pre svega osobe koje su sklone alergijskim reakcijama ili imaju porodičnu predispoziciju, odnosno “naslede” alergiju. Zbog učestale pojave osetljivosti na sunčeve zrake, velika je dilema roditelja u kojoj meri smeju da izlažu svoju decu suncu i kakvu zaštitu da koriste.
Kako nam je rekla načelnica pedijatrije Doma zdravlja “Novi Sad” dr Vesna Vuleković, uvek je preporuka za roditelje da decu mlađu od godinu dana ne izlažu direktno suncu.
- Za stariju decu je preporučljivo korišćenje krema sa visokim faktorom zaštite od UV-a i UV-b zraka, nošenje kapa, šešira i boravak pod suncobranom na plaži – rekla je dr Vuleković i dodala da su veoma značajni vitamini A i E, zatim B kompleks, kao i betakaroten - Ovi vitamini u ishrani pomažu koži da ojača i bolje se brani od UV zračenja.
Treba imati na umu i da ove alergije nisu uvek uzrokovane samo UV zracima, već se mogu javiti i zbog sastojaka kozmetičkih preparata kao što su kreme, dezodoransi i šminka. Zato lekar proverava tačne uzroke alergije, a potom odlučuje o potrebnoj terapiji. Nekada je dovoljno ne izlagati se suncu u periodu najjačeg zračenja, tačnije od 11 do 15 časova, ali sa pojavom ospe, svraba, plikova i otoka na koži pribegava se hlađenju kože zahvaćene promenom, davanju lekova protiv alergija i odgovarajućim kremama.
Ove alergije nastaju kao odgovor imunog sistema koji neke komponente osunčane kože prepoznaje kao strana tela, zbog čega kreće imuni odgovor u vidu alergijskih reakcija. Zato je naročito važno zaštiti bebe i malu decu čija je koža osetljivija od kože odraslih osoba.
U Domu zdravlja kažu da ne vode preciznu evidenciju koliko se ljudi javlja sa simptomima alergije na sunce, ali se predviđa da sve veći broj ovakvih alergija, kao i veći broj dece sa alergijama uopšte.
V. Pavlov