Sve tajne ronjenja
ali i savet koordinatorke programa „Tvoje zanimanje – tvoja avantura“ Marijane Nikolić. Tako je počela treća radionica u okviru koje se na Dečjem odeljenju Gradske biblioteke učenicima sedmih i osmih razreda predstavljaju nesvakidašnja ili ekstremna zanimanja, a ovom prilikom đacima OŠ „Nikola Tesla“ govorio je član ronilačkog kluba „Danubijus“ Ivan Škiljaica.
– Da postanete ronilac morate da dođete na neki kurs - objašnjava Škiljaica. – Program se sastoji od teoretskih delova i časova podvodnih veština u bazenu. Na teoretskom delu učite osnove za, kako se to kaže, fiziku ronjenja, a podvodne veštine se odnose na sve ono što morate da znate da uradite s podvodnom opremom da bi vaše ronjenje bilo bezbedno. Kada završite kurs, dobijate diplomu, ronilačku karticu i karnet, što je, bilo gde da odete, dokaz da ste završili neki kurs i na osnovu toga možete da ronite za početak rekreativno.
Posle kratkog istorijata kluba, usledila je priča o vrstama ronjenja. Naravno, ronjenje na dah postoji otkako je sveta, ali zanimljivost koju su mladi imali priliku da čuju je to da urođeničke populacije na Pacifiku i dan-danas u potrazi za biserima rone na dah bez ikakve opreme. Inače, za biserima i koralima roni se u dubinu veću od 40 metara.
Zatim je tu zaron uz ronilačku opremu. Maska, peraja i disaljka su nešo svima poznato, a članovi Ronilačkog kluba „Danubijus“ doneli su mali deo ostale opreme, ali sasvim dovoljan za upoznavanje s mladim budućim roniocima. Ronilačko odelo od neoprena, tzv. mokro, puno vazdušnih mehurića, koje ronioce štiti od smrzavanja, SKUBA aparat – boca s kiseonikom i prsluk koji sadrži veliki mehur za održavanje na određenoj dubini, što je bitno za ronjenje na koralnim grebenima.
– Potopljena šuma izgleda kao horor – svoje utiske zarona u jezeru na Tari s prisutnima je podelila mlada članica Ronilačkog kluba „Danubijus“ Jovana Obradović, koja je završila njihov kurs. – Sve je samo golo drveće, ništa se ne vidi, jer je to bilo u zagađenom delu, i nije lep prizor. Ali tamo gde je voda čista i gde ima dosta životinja, lepo je ići i dosta toga može da se vidi. Ipak, pri ronjenju je najbitnije imati dobro društvo.
Obuka ronilaca, vođenje zarona, naučnoistraživački rad, koji obuhvata biologiju, ekologiju i zaštitu životne sredine, podvodna arheologija i njena grana u okviru koje ljudi traže potopljene brodove i blago, mediji – fotografija i video pod vodom, neki su od poslova kojima ronioci mogu da se bave. Tehnički ronioci pod vodom rade fizički posao, kao što je varenje, bušenje, tehničko održavanje i čišćenje, sakupljanje hrane i različitih resursa, a tu su i poslovi pri vojsci i policiji.
– Leti kad odem na more, bavim se podvodnim ribolovom – ispričao je jedan od učenika OŠ „Nikola Tesla“ Vuk Vlaisavljević. – To je ronjenje na udisaj. Od opreme koristim masku, disaljku, peraja i ronilačko odelo. Na ovoj prezentaciji najviše mi se svideo prikaz različitih poslova kojima ronioci mogu da se bave, recimo, vođenje u zarone. Verovatno ću se javiti i Ronilačkom klubu „Danubijus“.
B. Pavković