Sugrađanske šapice
NOVI SAD: Znatan broj malih pasa može se uočiti pri svakom izlasku iz kuće.
Bilo da se šetamo po tržnom centru, svraćamo do prodavnice ili putujemo do posla, neizostavan je susret sa pufnastim ljubimcima. Najčešće su to bišoni, maltezeri i pudlice bele boje, koji se kamufliraju kada snežni pokrivač prekrije staze, osim ukoliko nisu obučeni u zimske pseće kaputiće.
U nešto manjem broju srećemo i pekinezere, ši-cue, jorkširske terijere, jazavičare ili mopse, koji u istom ritmu, kao njihovi beli drugari, tapkaju šapicama po tlu i pomno prate svoje vlasnike. Vole da priđu i strancima, pozdrave se, ponjuškaju ili se nameste u poziciju za maženje, na koju retko ko može ostati ravnodušan.
Mnogi, vezani, poslušno čekaju ispred radnji koje ne dozvoljavaju njihov ulazak, pa pomno prate osobe koje izlaze iz lokala, ne bi li u momentu kad se ona otvore ugledali vlasnika, kojem se obraduju kao da ga susreću prvi put posle nekoliko meseci, a ne nekoliko minuta. Stvorio se neki kolektivni osećaj da ih na ulici srećemo u istoj meri kao i ljude, te su i oni postali Novosađani, pa ću uskoro početi da im se javljam sa „dobar dan”, kako se ne bi osećali zapostavljeno.
Milica Blagojević