Novosadska Kineska četvrt neće biti srušena

Brojni građani i predstavnici raznih udruženja okupljeni u „Fabrici” vodili su otvoren razgovor o planu da se ta ekskluzivna lokacija u naredne četiri godine transformiše u novo kulturno i kreativno središte grada.

– Vođeni vizijom reintegracije Novog Sada i Srbije u evropski kulturni život kroz dijalog kulture, pokrenuli smo javnu debatu s ciljem da kroz apsolutnu uključenost, kako stručne javnosti, tako i ostalih, uz poštovanje principa demokratičnosti i transparentnosti, dođemo do jedinstvene strategije uređenja tog prostora, ali i mehanizama kreiranja namenskog i arhitektonskog rešenja – kazao je direktor Fondacije Nemanja Milenković, koji je i vođa tima koji je osvojio titulu Evropske prestonice kulture upravo s planom revitalizacije Kineske četvrti i njene transformacije u kulturno-kreativni centar grada.

Na javnoj raspravi mogle su se čuti i primedbe vezane za definisanje namene nekadašnjeg fabričkog kompleksa, ali i statusa trenutnih korisnika pojedinih prostora nakon njegove obnove. Korisnici su izrazili zabrinutost da nakon renoviranja cena zakupa neće ostati ista, da se njihova delatnost neće uklopiti u novu viziju i da neće imati dovoljno vremena da nađu novu soluciju. Takođe su se zapitali šta su to kreativni zanati i kako napraviti selekciju. U pitanju su delatnici koji na toj lokaciji rade deceniju i više i, kako tvrde, u svom malom okruženju savršeno funkcionišu. Otkako postoji plan revitalizacije Kineske četvrti, u javnosti se polemisalo i o navodnoj privatizaciji i prenameni zemljišta, a predstavnici Fondacije „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture” na debati su istakli da je sve to više puta demantovano odlukom Skupštine grada i Zavoda za urbanizam da na pomenutoj lokaciji ni pod kakvim uslovima neće biti dozvoljena izgradnja, adaptacija, prenamena, niti korišćenje prostora u svrhe stanovanja ili komercijalno-trgovinske svrhe.

Istraživanje koje je „Ninamedia Research” sprovela u Novom Sadu od 24. jula do 9. avgusta, na reprezentativnom uzorku od 803 ispitanika pokazalo je da Kineska četvrt nema jasan identitet. Na pitanje da li su čuli za Kinesku četvrt, 75 odsto Novosađana odgovorilo je potvrdno, ali na pitanje na šta ih asocira to mesto u Novom Sadu, gotovo 63 odsto ispitanika nije imalo odgovor. Za trenutno stanje i tehničku bezbednost tamošnjih objekata čak 92,7 odsto ispitanika dalo je nedovoljnu ocenu, dok 64,6 odsto građana Novog Sada smatra da je postojeće objekte potrebno renovirati, adaptirati za omladinski sektor, kulturne i kreativne sadržaje, uz očuvanje postojećeg arhitektonskog identiteta industrijskog nasleđa.

Tim nezavisnih eksperata koji su nedavno radili njihovo kompletno veštačenje i analizu infrastrukture u tom nekadašnjem fabričkom kompleksu potvrdio je da je čak 71 odsto objekata nebezbedno. Veštačenje je pokazalo da su samo četiri objekta u relativno dobrom stanju, šest u dobrom, a čak četiri građevine iz katastarskih knjiga uopšte ne postoje na parceli. Osim struje, ostale instalacije su veoma loše.

– Kineska četvrt nikako ne može biti srušena, neće izgubiti duh industrijskog ambijenta i neće biti građena po planu koji podrazumeva izgradnju stambenih i trgovačkih objekata – rekao je arhitekta i član koordinacionog tima Darko Polić. – Lično sam za produkciju, a ne za konzumaciju, koje ima svuda. Isto tako, bukvalno kopiranje nekog grada nije dobro. Kao loš primer može nam poslužiti centar „Žolnai” u Pečuju, koji je prevelik za taj grad. Nažalost, Kineska četvrt nije dobila status kulturnog dobra, što znači da ne možemo računati na određenu pomoć. 

U otvorenom razgovoru je zaključeno i da trenutno najviše nedostaju predlozi idejnog rešenja za Kinesku četvrt relevantnih strukovnih udruženja, dok istovremeno građani samostalno pokazuju inicijativu i zainteresovanost za revitalizaciju i predloženo rešenje kreativnog distrikta. Projekat „Youth creative polis” privući će i koncentrisati razne kulturne i kreativne industrije na jednom mestu, dok će Novi Sad dobiti novu turističku destinaciju svojstvenu za savremene evropske gradove.

S. Milačić