Srednje škole decenijama nemaju organizovanu kolektivnu ishranu

Kako je za naš list rekla dr sci. med. Elizabeta Monarov, po školskom kurikulumu, sve škole treba da obezbede učenicima pravilnu ishranu, međutim, čini se da se srednje škole već decenijama „izvlače” iz te obaveze. Problem postoji još od doba Jugoslavije, kada se u srednjim školama nije uspostavljao monitornig organizovane kolektivne ishrane, kao što je to bio slučaj u vrtićima, osnovnim školama, studentskim restoranima, a u ono vreme čak i u radnim organizacijama.

– Adolescencija je vrlo osetljiv period u životu mladih, a pošto srednjoškolci nemaju organizovanu kolektivnu ishranu, želela sam da u godini u kojoj je naš grad Omladinska prestonica Evrope, dam svoj pečat tituli i uradim sa svojim unucima projekat „Potrebe i mogućnosti za unapređenje ishrane adolescenata u Novom Sadu” – kaže Elizabeta Monarov. – Pošto ima mnogo događaja u gradu koja organizuju različita omladinska udruženja, ja sam se zapitala kakav je ishrana naših mladih, koja je jedan od važnih činilaca zdravlja. Upoznala sam unuke, Borisa i Aleksu Čuljka s tom idejom, pošto su obojica učenici Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj” i bili su oduševljeni.

Po njenim rečima, sproveli su anketni upitnik među učenicima te škole koji je ona pažljivo i jednostavno osmislila po modelu Svetske zdravstvene organizacije „Princip učestalosti uzimanja hrane”, da bi dobila uvid u to koju hranu, u dnevnoj ishrani, konzumiraju novosadski adolescenti. Tako su Boris i Aleksa postavili osnovu za realizaciju pilot-projekta.

– U aprilu je urađena anonimna anketa o porodičnoj ishrani kod adolescenata među 28 učenika prvih i trećih razreda Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj” – priča dr Elizabeta Monarov. – Uzorak jeste mali, ali smo došli do rezultata da 100 odsto njih ima tri uredna obroka, dok 70 odsto praktikuje tri do pet obroka dnevno. Smatra se da čovek tokom dana treba da ima tri glavna i dva međuobroka, odnosno užine, koje čine uglavnom sveže voće i povrće. Međutim, do sada je već poznata činjenica da se adolescenti najčešće hrane brzom hranom jer u okolini osnovnih i srednjih škola ima dosta objekata koji je nude. Zato i imamo frapantan podatak da do puberteta 30 odsto dece bude gojazno, što za posledicu ima porast arterijskog krvnog pritiska, ali i druge zdravstvene komplikacije.

Problem postoji jer, kako kaže doktorka, kada se procenti pretvore u pojedince, svako peto dete u Srbiji je gojazno. Stoga će zajedno s unucima na proleće proširiti istraživanje.

– Planiram da uključim i školski dispanzer, da bismo dobili relevantne podatke za našu, novosadsku populaciju, na tu temu – kazala je dr Monarov. – Imala sam prilike u inostranstvu da vidim kako funkcioniše organizovana kolektivna ishrana čak i u srednjim školama. Bila sam na dvosedmičnom seminaru Svetske zdravstvene organizacije u Varšavi i oblazili smo srednje škole. Tada sam uvidela da postoji dodatno rukovodstvo škole koje kontroliše ishranu adolescenata, stoga, ako smo već u 21. veku, moja intencija je da se tako nešto pokuša i kod nas. 

Kako kaže, odavno sluša priče o uklanjanju objekata brze hrane na određenu udaljenost od škole, ali se to samo deklarativno izražava.

– Kao društvo, moramo da sprovodimo što više edukativnih programa, koje treba usmeriti, kako na decu, tako i na roditelje –istakla je doktorka Monarov. – Nekada je postojao izuzetan „Sindi Novi Sad” program, koji se sprovodio u Novom Sadu, u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom i odnosio se na sveobuhvatnu zaštitu stanovništva od masovnih nezaraznih bolesti. Ali ni tada srednje škole nisu bile obuhvaćene tim programom, osim tih zatvorenih kolektiva. Tako da su škole radile po zvaničnim preporukama, koje važe i danas, samo s nekim manjim izmenama.

Po mišljenju naše sagovornice, na nivou grada bi trebalo uspostaviti odgovarajuću saradnja s Pokrajinskim sekretarijatom za zdravlje, srednjim školama i odgovarajućim institucijama, poput Instituta za javno zdravlje Vojvodine. Treba naći način da se organizovana kolektivna ishrana uvede i u srednje škole, da bi se omladini u jeku razvoja obezbedile kvalitetne nutritivne vrednosti, unete zdravim i odabranim namirnicama. Posao je vrlo odgovoran i komplikovan, ali kada bi se to uspelo ostvariti u Novom Sadu, to bi bio veliki doprinos za prevenciju svih masovnih nezaraznih oboljenja koja haraju i javljaju se u kasnijem uzrastu.

        I. Bakmaz