Solidarna kafa i klopica u novosadskim lokalima

gosti, ukoliko žele, mogu ostaviti novac, namenjen za kafu koju zaposleni posle dele sugrađanima koji za to nemaju para.

– Konobar o tome obavesti gosta, i daje ko koliko može, ako hoće – objašnjava menadžer „Kafeterije” Novi Sad Ilija Srdić. – Onda, kada naiđe neko ko nema para, damo mu kafu na račun kuće, a to radimo i kada se desi da u tegli u tom trenutku nema novca. U mnogim zemljama sveta ljudi na taj način pomažu siromašnima. Naše kafe su specifične, uvezene iz različitih zemalja, i desi se da neko ne može da je priušti. Na taj način svako može da je popije.

Kako kaže, u 90 odsto slučajeva gosti ostave novac, a sve je na dobrovoljnoj bazi i mnogi od njih su oduševljeni tom incijativom. Korisnici koji dobijaju solidarnu kaficu su, kaže Srdić, ljudi koji određeno vreme provode u centru grada u blizini „Kafeterije” i s kojima se ljudi koji rade u lokalu u određenoj meri poznaju.

– Uglavnom dođu i pitaju da li mogu da dobiju kafu. Često se po njima vidi da im je neprijatno, ali mi to uradimo diskretno, da se oni ne bi osetili ugroženim ili izdvojenim. Ako hoće, mogu i da sednu i da je popiju unutra, nije samo za poneti. Imamo već i neke stalne korisnike. Hladno je, a mi im na taj način pružimo malo topline u ova teška vremena.

Korisnika solidarne kafice, kaže Srdić, nažalost, ima sve više, naročito u zimskim mesecima.

S njim je saglasna i Slavica Petrovska Brkić, vlasnica pekare „Slavica”, trenutno jedine u Novom Sadu koja je i dalje uključena u akciju „Solidarna klopica”, u okviru koje ljudi mogu kupiti, odosno ostaviti novac za hranu onima koji ga nemaju.

– Tu akciju praktikujemo već nekoliko godina i dnevno imamo od deset do 30 korisnika „Solidarne klopice” – objašnjava Slavica Petrovska Brkić. – U početku ih je bilo sramota i često su stajali sa strane dok se pekara ne isprazni. Sada smo se već upoznali i osećaju se prijatno kada dođu kod nas po hranu. Bez obzira na novac koji smo tog dana skupili za „Solidarnu klopicu”, na kraju radnog dana podelimo i pecivo koje nam je ostalo jer, šteta je da se ne iskoristi, to je još sveže.

Kako kaže, na taj način pekare, kao i sugrađani, dobijaju mogućnost da ljudima koji su bez novca pruže bar jedan topli obrok dnevno. Njeni kupci to prepoznaju pa su im takve donacije, kaže Slavica, već postale navika, a za sve one koji nisu upoznati o čemu se radi, tu je plakat koji je izložen u pekari. Kako kaže, i medijska pažnja svojevremeno je dosta uticala na ljude da se uključe u akciju u kojoj je najbitnije da se korisnici ne osećaju kao neko ko nema.

D. Ristić