Socijalno zdravlje zavisi od načina ishrane
Koliko „specizam” - neetičko ponašanje po kojem ljudi daju sebi za pravo da muče, porobljavaju, iskorišćavaju i ubijaju druge žive vrste, negativno utiče
na celokupno čovečanstvo govorilo se na nedavnoj promociji knjige Dragana Trifunovića „Etika življenja – Bilje, obilje, izobilje” u restoranu „Vege vegan”.
Trifunović je rekao da se za deo svoje knjige poslužio delovima knjige Edgara Kupfera Kobervica „Naša braća životinje”, koji je, po njegovom mišljenju, veoma sažeto rekao sve o značaju ishrane pre svega u socijalnom zdravlju.– Najveća snaga leži u etici i odnosu čoveka prema hrani i onome šta hrana daje čoveku – rekao je Trifunović, i dodao da ljudi žive u okolnostima i po navikama koje su sami stvorili i shodno tome snose i posledice takvih navika.
On kaže da je njegovu naviku u ishrani promenila jedna banalna rečenica njegove prijateljice koja je rekla da nijedno biće ne treba da umre da bi ona živela. Nakon toga, rekao je Trifunović, pred sam čin jedenja mesa u glavi su mu se pojavile strašne slike mučenja, kasapljenja i mlevenja životinja.
– Sva prerada mesa se radi da bismo životinjske leševe prepoznali kao hranu, a činjenica da naše telo postaje grob za telo neke životinje je kamuflirana lepim nazivima životinjskog leša kao što su krmenadla, polutka, karabatak, batak i drugo – ukazao je Trifunović, i dodao da usled obmane nazivima, začinima i ambalažom, veličanstveno biće kao što je čovek postaje nezaiteresovano za bol, patnju i smrt nekog drugog bića. –Ubijanje se uči i vežba u malom, kako spolja, tako i iznutra, i ja istinski verujem da će, sve dok čovek ubija i muči životinje, i ljudi biti mučeni i ubijani. Po njegovim rečima, onaj ko može da zakolje životinju jer mu ona donosi korist, takođe će u nekim drugim okolnostima zaklati i čoveka ukoliko je korist od toga dovoljno velika.
Govoreći o svinjokolju, koji je u Srbiji postao folkor i tradicija, on je rekao da to izvorno nije bilo deo srpske kuhinje već je to u naš sistem ušlo u poslednjih dvesta godina i preuzeto je od Nemaca i Mađara.– Izvorno srpska hrana zasniva se na žitaricama, mleku i mlečnim proizvodima – rekao je Trifunović, i ukazao na značaj srpske šljive, koja je, kako je rekao, nedovoljno iskorišćena u ishrani i proizvodnji.
Trifunović smatra da Srbija treba da bude zemlja šljivara i malinara, a ne svinjara, i da najveći ekonomski potencijal Srbije leži u organskoj proizvodnji hrane.Knjiga „Etika življenja – Bilje, obilje i izobilje” može se nabaviti u „Vege vegan” restoranu ili putem imejla [email protected].
K. Bačkalić