Sistematske preglede vratiti u škole

u rastu i razvoju dece. Na taj način, nepravilnosti su se mogle pravovremeno lečiti i ishod biti bolji. Međutim, u poslednjih nekoliko godina preventivnih pregleda u vrtićima i školama nema, a po rečima načelnice Službe zdravstvene zaštite dece dr Vesne Vuleković, povećava se broj dece s poremećajima u rastu i ponašanju, kao i razvoju, prvenstveno lokomotornog sistema i vida, i gojaznošću.

– Sistematski pregledi se više ne rade po školama, budući da za pregled maloletnog deteta roditelji moraju dati saglasnost – kaže dr Vesna Vuleković. – Do pre tri godine, postojala je lepa praksa da specijalisti za očne bolesti i fizikalnu medicinu i rehabilitaciju posećuju predškolske ustanove, s namerom da se prepoznaju i otkriju zdravstveni problemi kod dece. Nakon pregleda, lekar je vaspitaču dostavljao poziv za roditelja deteta da se obrati pedijatru, radi daljeg lečenja ili ispitavanja.

Njima su se, po rečima naše sagovornice, pridruživali psiholozi iz tima Razvojnog savetovališta Doma zdravlja „Novi Sad“, a njihova uloga je bila procenjivanje intelektualnog, emocionalnog i psihomotornog razvoja dece. Svako odstupanje se beležilo, a roditeljima se upućivao pismeni poziv, preko vaspitača, za dogovor o daljem tretmanu. Na isti način preventivne preglede radili su i dečji stomatolozi.

Što se tiče škola, sistematski pregledi obavljali su se u prvom, trećem, petom i sedmom razredu osnovne škole i nadalje u srednjoj školi. Nažalost, i ta praksa je utihnula jer sistematski pregled obavlja samo izabrani pedijatar deteta.

– Pregledi se nisu obavljali u školama već u Domu zdravlja – rekla je Vesna Vuleković. – Svaki pedijatar je imao pod nadzorom jednu školu. Razredne starešine ili sekretari škole bi, pismenim ili telefonskim putem bili obavešteni o vremenu dolaska na sistematske preglede, a časovi bi se podešavali po tome.

Prepoznajući značaj preventivnog rada, naročito za najmlađe, kako kaže naša sagovornica, zagovara se ponovno uvođenje pregleda po vrtićima i školama. Da bi ta ideja zaživela, neophodna je podrška i dobra volja roditelja, ali i institucija, te da se formuliše kako bi izgledala pismena izjava kojom bi roditelji davali svoj pristanak za takvu vrstu pregleda. Osim toga, neophodno je regulisati i kako bi se pregledi fakturisali Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja. Saradnja predškolskih ustanova, škola i Doma zdravlja „Novi Sad“ treba da bude nit koja sve povezuje da bi se deci pružila neophodna nega da bi, pre svega, bila zdrava i vitalna.

I. Mikloši