Систематске прегледе вратити у школе

у расту и развоју деце. На тај начин, неправилности су се могле правовремено лечити и исход бити бољи. Међутим, у последњих неколико година превентивних прегледа у вртићима и школама нема, а по речима начелнице Службе здравствене заштите деце др Весне Вулековић, повећава се број деце с поремећајима у расту и понашању, као и развоју, првенствено локомоторног система и вида, и гојазношћу.

– Систематски прегледи се више не раде по школама, будући да за преглед малолетног детета родитељи морају дати сагласност – каже др Весна Вулековић. – До пре три године, постојала је лепа пракса да специјалисти за очне болести и физикалну медицину и рехабилитацију посећују предшколске установе, с намером да се препознају и открију здравствени проблеми код деце. Након прегледа, лекар је васпитачу достављао позив за родитеља детета да се обрати педијатру, ради даљег лечења или испитавања.

Њима су се, по речима наше саговорнице, придруживали психолози из тима Развојног саветовалишта Дома здравља „Нови Сад“, а њихова улога је била процењивање интелектуалног, емоционалног и психомоторног развоја деце. Свако одступање се бележило, а родитељима се упућивао писмени позив, преко васпитача, за договор о даљем третману. На исти начин превентивне прегледе радили су и дечји стоматолози.

Што се тиче школа, систематски прегледи обављали су се у првом, трећем, петом и седмом разреду основне школе и надаље у средњој школи. Нажалост, и та пракса је утихнула јер систематски преглед обавља само изабрани педијатар детета.

– Прегледи се нису обављали у школама већ у Дому здравља – рекла је Весна Вулековић. – Сваки педијатар је имао под надзором једну школу. Разредне старешине или секретари школе би, писменим или телефонским путем били обавештени о времену доласка на систематске прегледе, а часови би се подешавали по томе.

Препознајући значај превентивног рада, нарочито за најмлађе, како каже наша саговорница, заговара се поновно увођење прегледа по вртићима и школама. Да би та идеја заживела, неопходна је подршка и добра воља родитеља, али и институција, те да се формулише како би изгледала писмена изјава којом би родитељи давали свој пристанак за такву врсту прегледа. Осим тога, неопходно је регулисати и како би се прегледи фактурисали Републичком фонду здравственог осигурања. Сарадња предшколских установа, школа и Дома здравља „Нови Сад“ треба да буде нит која све повезује да би се деци пружила неопходна нега да би, пре свега, била здрава и витална.

И. Миклоши