Šire se zelena pluća Novog Sada

ipak prostirati na 3,5. Izradu projekta finansira Gradska uprave za zaštitu životne sredine.

– Želja JKP „Gradsko zelenilo” je bila ta da se park podigne na svih deset hektara, i o tome smo 2015. godine razgovarali sa zaposlenima u JP „Urbanizam” – rekao je za „Dnevnik” savetnik direktora JKP „Gradsko zelenilo” za medije Ivan Nožinić. – Procena je bila da je ta lokacija vrlo aktraktivna za druge namene, jer se naslanja na Bulevar Evrope te smo iz tih razloga postigli dogovor da se površina parka ograniči na 3,5 hektara.

Park će se nalaziti između pruge i izgrađenog dela Novog naselja. Neophodno je da se uradi i preparcelizaciju zemljišta, nakon čega slede pripremni radovi, u koje spada uklanjanje divljih deponija s ogromnom količinom šuta, kao i samoniklog rastinja.

– Pripremni radovi podrazumevaju i nasipanje površine namenjene parku plodnim humusom – rekao je Nožinić. – Visoko rastinje biće detaljno pregledano te će ono koje je procenjeno kao bezbedno ostati da krasi novi park, dok će se ostalo uklanjati. Među vrstama koje su tamo zastupljene su bela topola, jablan, brest, vrba i jasen.

Po rečima našeg sagovornika, u idejnom planu predviđeno je deset ulaza, od kojih će dva biti glavna, da bi se omogućio veći pristup parkovskoj površini. Kada su u pitanju objekti, park bi trebalo da sadrži poslastičarnicu, javni toalet i prostor za odlaganje mehanizacije za održavanje te površine. Predviđene su i dve zone za dečju igru i rekreaciju, teretana na otvorenom, teren za boćanje, površine za održavanje radionica, koncerata i sličnih sadržaja, a biće postavljena i fontana. U parku će biti obezbeđen i dovoljan broj klupa i korpi za smeće.

– Za dokumentaciju koja je namenjena pejzažnom uređenju parka zadužena je Gradska uprava za građevinsko zemljište i investicije – potvrdio je Nožinić. – U narednom periodu će biti pokrenuti postupci javnih nabavki za izgradnju staza, rasvete, objekata i drugo, tako da će se po njihovom okončanju znati ko će sve u tome učestvovati. Tada će se znati i ukupna vrednost radova.

U tom delu grada, naročito na Novoj Detelinari, ima mnogo više betona nego zelenila, zato što je proteklih godina tamo izgrađeno mnogo zgrada i pri tom se nije vodilo računa o zelenim površinama. Da bi se ta nepovoljna situacija promenila, analizom slobodnih površina utvrđeno je da navedeni prostor ima potencijal da postane park, koji će u svakom slučaju doprineti poboljšanju uslova za život građana u tom delu grada. Po Nožinićevim rečima, najproblematičniji deo grada za ozelenjavanje jeste Grbavica, jer se u poslednjih 20 do 25 godina gradilo stihijski te je ostalo malo prostora za zelenilo.

– Od građana očekujemo da maksimalno čuvaju zelenilo, pošto će tako doprineti da Novi Sad ponovo postane zeleni grad, kao što je nekad bio – kazao je Nožinić. – Trudimo se da svaki deo grada ima dovoljno zelenila, parkova, drvoreda, travnjaka, odnosno uopšte zelenih površina. Maksimalno ćemo nastojati da očuvamo parkove i da, u skladu s urbanističkim planom, podignemo nove tamo gde je to moguće.

Zahvaljujući podršci aktuelne gradske vlasti, Novi Sad je u poslednjih nekoliko godina dostigao nivo od oko devet odsto zelenih površina. Po rečima našeg sagovornika, to znači da trenutno na svakih šest stanovnika imamo jedno drvo. Ukoliko se investicije u ozelenjavanje nastave tim tempom, za očekivati je da će u bliskoj budućnosti dostići standard postavljen u urbanim sredinama u zemljama EU, a to je 20 odsto zelenih površina. Tome je sigurno umnogome doprinela i akcija „Parkovi umesto deponija”, koju je inicirao gradonačelnik Miloš Vučević, te se podizanje i ovog parka savršeno uklapa u koncepciju akcije.

– Površina predviđena za izgradnju pomenutog parka već decenijama predstavlja ruglo, ne samo tog dela grada već i čitavog Novog Sada. U okviru akcije „Parkovi umesto deponija” uklonjena je velika količina smeća, koju je zamenila zelena oaza – rekao je Nožinić, i dodao da se, u realizaciji ne samo pomenute akcije već uopšte podizanja i održavanja zelenih površina, zaposleni u JKP „Gradsko zelenilo” trude da građane koji žive u gradskoj sredini stave u istu ravan sa stanovnicima prigradskih naselja.

I. Mikloši

Radovi u gradu i prigradskim naseljima

Novi projekti očuvanja i unapređenja zelenila, koje finansira Gradska uprava za zaštitu životne sredine, a čija realizacija će početi na proleće, po Nožinićevim rečima, planirani su u ulicama Aleksandra Nevskog, Dušana Vasiljeva, na Trgu neznanog junaka, kao i u bloku ulica na Limanu 3 – između Šekspirove, Balzakove, Narodnog fronta i Bulevara despota Stefana.

Takođe, na Limanu 2 predviđeno je održavanje zelenila u bloku između Narodnog fronta, Ravaničke, Resavske i Fruškogorske ulice, zatim u bloku između ulica Stevana Momčilovića, Stevana Hladnog, Futoškog puta i Bulevara kneza Miloša na Novom naselju. Osim pomenutih, u planu su i očuvanje i unapređenje zelenila na Grbavici, u Kisaču, Kaću, Kovilju, na zaštićenim stablima i u Futoškom parku. Još nekoliko projekata čeka odobrenje u Gradskoj upravi za zaštitu životne sredine.