(FOTO) Zamirisala domaća kuhinjica iz Limanskog parka OTVORENI OSMI "UKUSI VOJVODINE” Dva dana PRAZNIKA za GURMANE i HEDONISTE Evo u čemu uživaju sve generacije

Manifestacija se održava danas i sutra od 12 do 20 časova, a osim misije negovanja i promocije vojvođanskih proizvoda i restorana koji pripremaju hranu po starim recepturama, u ovoj oazi hrane posetioce očekuje dobra muzika, kao i zanimljive kulinarske radionice.

Svi imaju priliku da probaju i kupe razne vojvođanske specijalitete, od kulena i šunke, kobasica, svih vrsta domaćeg sira, do perkelta, fiš paprikaša, domaćih rezanaca, a ne izostaju ni poslastice, poput štrudli, kuglofa i mnogih drugih ukusa koji podsećaju na detinjstvo.

- Na tržištu smo već više od 45 godina, imamo svoju proizvodnju - navodi Jovanka Grahovac u ime firme „Meso proizvod“ iz Sombora, koja drugi put učestvuje na festivalu „Ukusi Vojvodine“. – Takođe, imamo sedam maloprodajnih objekata, između ostalog i restoran domaće kuhinje „Tri šešira“ u Somboru. U okviru manifestacije „Ukusi Vojvodine“ predstavili smo samo dimljene proizvode. Reč je o klasičnoj domaćoj proizvodnji, sve je dimljeno na bukovini, bez aditiva, sve je zdravo i domaće. Posetioci kod nas mogu da probaju i kupe domaću kobasicu, kulen u prirodnom i plastičnom crevu, i u katici, čajnu kobasicu, pečenicu i dimljenu slaninu. Ovakve manifestacije su značajne zbog toga što možemo da promovišemo svoje proizvode i dokažemo da kvalitet i dalje postoji.

Kad je reč o piću, posetioci mogu da se zaslade domaćim sokovima, ali i da se zaljute dobrom rakijom, rashlade se uz domaće vino ili kraft pivo. U izboru je za svakoga po nešto.

- Bavimo se proizvodnjom hladno ceđenih voćnih sokova, a ovo je drugi put da učestvujemo na „Ukusima Vojvodine“, jer smo prošle godine bili izuzetno zadovoljni organizacijom i posećenošću – pojasnila je Nina Luković u ime firme „Vidberi“ iz Kragujevca. - U okviru festivala predstavili smo zdrave sokove koji su dobijeni hladnim ceđenjem voća, a pritom vodimo računa o njegovoj ispravnosti - voće se pre ceđenja konroliše čime je prskano i da li je prošla karenca od prskanja. Sokove proizvodimo pasterizacijom na 80 stepeni, vodimo računa o tome da budu sačuvane sve hranljive materije. Svi naši sokovi imaju nutritivnu vrednost. Ovde imamo sokove od maline, borovnice sa naše plantaže, višnje, jagode, jabuke i aronije. Borovnica nam je najskuplja – pola litre košta 800 dinara, a dva decilitra 350. Imamo akciju za aroniju – pola litre košta 500 dinara. Smatram da su ovakve manifestacije značajne pre svega zbog toga što kod nas još ne postoji navika da ljudi posećuju prodavnice zdrave hrane, a uglavnom se posećuju megamarketi gde nemate mnogo tih proizvoda. Čini mi se da na ovim manifestacijama ima dosta zdravih proizvoda, koji bi trebalo da su više zastupljeni. Zato je ovo prilika da se ti proizvodi približe potrošačima.

Prateći program ovogodišnjeg festivala čine edukativne radionice, kojih će biti ukupno šest. Posetioci imaju priliku da učestvuju u radionici kraft piva, vinskoj radionici, radionici pravljenja domaćeg hleba, štrudli i kobasica, ali i da saznaju nešto više o porodičnim vinarijama iz okoline Novog Sada uz promociju Novosadskog vinskog puta.
Za muzički program zadužen je Aleksandar Dujin, a Limanskim parkom čuće se i zvuci tambure, džez, evergrin, filmska muzika, domaći i strani pop i rok.

Za najmlađe Dečji sokak ove godine nosi temu “Žućkasto, žuće, žuto, najžuće”. Uz uigrane vaspitače, mališani oslikaju suncokret, uče da prave obroke od pšenice sa područja Vojvodine, mese hleb i učestvuju u tradicionalnim igrama poput preskakanja vijače, lastiša i trke u džakovima.
 

Kao i prošle godine, tokom oba dana tu je i festival u festivalu - "Zavet vitezova", kojim Udruženje “Beli vitezovi” promoviše Srpske viteške igre.

- Manifestaciju "Zavet vitezova" organizujemo šesti put, a u Limanskom parku smo drugi put zajedno sa festivalom "Ukusi Vojvodine" - objasnio je osnivač Udruženja građana "Beli vitezovi" Višeslav Petković. - U tome učestvuju viteška udruženja iz cele Srbije, a cilj manifestacije je da nas podseti i podstakne da se vratimo srednjevekovnoj viteškoj srpskoj tradiciji, gde se veoma dobro znalo kakav je odnos muškarca prema ženi, državi, svom rodu, bratstvu, kao i odnos časti i poštenja prema životu uopšte. Takođe, cilj je da deca i mladi, koji rastu i vaspitavaju se u vremenu u kojem ih okreću sebi, gde se forsira egoizam, putem radionica koje organizujemo, nauče i razmisle o tome da se u Srbiji nekada drugačije živelo. Srećom, na ovim prostorima se još uvek drugačije razmišlja nego u tzv. razvijenom zapadnom svetu.

B. Pavković