(FOTO, VIDEO) Nema straha od budućnosti, samo radost i nada OTVORENA EVROPSKA NOĆ ISTRAŽIVAČA Popularizacija nauke u Bigu
Nauka baš zna da boli, kada je u školi. Van učionica, kada je u pitanju "Evropska noć istraživača" 27. septembra, u jednoj od glavnih ulica "Biga", nauka je baš bila zabavna.
Deca su se tiskala u redovima da shvate šta su to memristori, ili kako funkcioniše obrtna sila. Jedno je pokušavalo da da veštačko disanje plastičnoj lutki, putem balona za pružanje prve pomoći...
Ja dolazim iz malog mesta u okolini Kragujevca. Tamo nisam imala prilike da učestvujem u ovakvim manifestacijama, ali kad sam bila mlađa, nama je došao kombi "Noć istraživača" u kojem su se izvodili eksperimenti. Sećam se jednog, ekstrakcije DNK sokom od ananasa i deterdžentom, koji meni približio nauku i pokazao da je moguće da se bavim time u Srbiji - u jednom dahu govori volonterka "Evropske noći istraživača", studentkinja Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu Katica Stevanović. - Studiram biohemijsko inženjerstvo i jako mi je bitno da možda baš ovo veče napravi razliku bar jednom detetu šta će upisati. Iako mi živimo u maloj zemlji, moguće je da se velike stvari dešavaju i ovde. To je jako bitno da im se približi. Odrasli takođe imaju dosta negativan stav prema naučnicima i mnogo više se promoviše kvazinauka, a događaji gde se nauka ne prikazuje na sažvakan, nego pristupačan način, uvek će za mene biti jako važni.
"Čuvajmo pametnu glavicu", "Dekodiranje bioprocesa", "Životni ciklus bicikla", "Budućnost hrane sa AI", "AI-nimacija: oživi svoj crtež", "Pacijent u boji", samo su neki od naziva štandova na kojima su volontirali studenti Univerziteta u Novom Sadu. Šareni nisu bili samo baloni, nego i eksperimenti koji su se prikazivali i izvodili uživo, a interesovanje grupa dece predškolskog, osnovno i srednješkolskog veliko, kao i onih koji su došli sa roditeljima.
Institut "Biosens" prikazivao je deci kako se u najsavremenijim laboratorijama uz pomoć najnovije tehnologije prati razvoj biljaka i bukvalno određuje kako će da dišu i da se hrane. Elektronci sa Fakulteta tehničkih nauka uspeli su da na osnovu ljudskog mozga sačine prikaz memristora, koji su istovremeno i memorijske jedinice i otpornici.
Istraživački tim je pun entuzijazma kako će se to razvijati u budućnosti, sa širokim spektrom upotrebe u izradi mašina, pa i robotici povezanoj sa sve aktuelnijim razvojem veštačke inteligencije.
Nema straha u njihovim izjavama, samo nade i radosti.
Tekst i foto: I. B.
