(ФОТО, ВИДЕО) Нема страха од будућности, само радост и нада ОТВОРЕНА ЕВРОПСКА НОЋ ИСТРАЖИВАЧА Популаризација науке у Бигу
Наука баш зна да боли, када је у школи. Ван учионица, када је у питању "Европска ноћ истраживача" 27. септембра, у једној од главних улица "Бига", наука је баш била забавна.
Деца су се тискала у редовима да схвате шта су то мемристори, или како функционише обртна сила. Једно је покушавало да да вештачко дисање пластичној лутки, путем балона за пружање прве помоћи...
Ја долазим из малог места у околини Крагујевца. Тамо нисам имала прилике да учествујем у оваквим манифестацијама, али кад сам била млађа, нама је дошао комби "Ноћ истраживача" у којем су се изводили експерименти. Сећам се једног, екстракције ДНК соком од ананаса и детерџентом, који мени приближио науку и показао да је могуће да се бавим тиме у Србији - у једном даху говори волонтерка "Европске ноћи истраживача", студенткиња Технолошког факултета у Новом Саду Катица Стевановић. - Студирам биохемијско инжењерство и јако ми је битно да можда баш ово вече направи разлику бар једном детету шта ће уписати. Иако ми живимо у малој земљи, могуће је да се велике ствари дешавају и овде. То је јако битно да им се приближи. Одрасли такође имају доста негативан став према научницима и много више се промовише квазинаука, а догађаји где се наука не приказује на сажвакан, него приступачан начин, увек ће за мене бити јако важни.
"Чувајмо паметну главицу", "Декодирање биопроцеса", "Животни циклус бицикла", "Будућност хране са АИ", "АИ-нимација: оживи свој цртеж", "Пацијент у боји", само су неки од назива штандова на којима су волонтирали студенти Универзитета у Новом Саду. Шарени нису били само балони, него и експерименти који су се приказивали и изводили уживо, а интересовање група деце предшколског, основно и средњешколског велико, као и оних који су дошли са родитељима.
Институт "Биосенс" приказивао је деци како се у најсавременијим лабораторијама уз помоћ најновије технологије прати развој биљака и буквално одређује како ће да дишу и да се хране. Електронци са Факултета техничких наука успели су да на основу људског мозга сачине приказ мемристора, који су истовремено и меморијске јединице и отпорници.
Истраживачки тим је пун ентузијазма како ће се то развијати у будућности, са широким спектром употребе у изради машина, па и роботици повезаној са све актуелнијим развојем вештачке интелигенције.
Нема страха у њиховим изјавама, само наде и радости.
Текст и фото: И. Б.
