Saradnja Muzeja Vojvodine i Srednje mašinske škole: Izložba čekića oslikava istoriju zanata

Postavka je rezultat saradnje Srednje mašinske škole i Muzeja s ciljem da posetioci saznaju više o istoriji zanatstva u Vojvodini na osnovu originalnih predmeta, ali i onih koji su izrađivani u školi, a koji pružaju dragoceni uvid u to kako je izgledala njihova praktična nastava.

Po rečima Staše Arsenović Koprivice, ideja izložbe je da se ukaže na običan predmet koji ima svaka kuća – čekić. Zanimljivo je da je reč o alatu koji je „preživeo” još od kamenog doba.

„Njegova namena da udara i zakucava, kao i osnovni oblik, ostali su isti, jedino se menjao materijal od kojeg se pravio, a našao je namenu u raznim zanatima, naukama i svakodnevnom životu, pa tako postoji svima poznat kućni čekić, te onaj koji se koristi u opančarskom, papuyijskom, obućarskom, zidarskom, kaldrmyijskom ili bravarskom zanatu, a tu je i tučak za meso“, objasnila je Staša Arsenović Koprivica, i dodala da su izloženi i specijalizovani čekići koji se koriste u raznim strukama, poput medicinske, železničarske ili grafičarske.

Alat i muzika

Oduševljenje publike izazvao je nastup studenata Muzičke akademije, s Katedre za udaraljke, koji su na otvaranju izložbe svirali posebnim udaraljkama, odnosno malim čekićima, na instrumentu marimba, da bi pokazali da je taj alat našao namenu i u umetnosti.

Osim pri sviranju muzičkih instrumenata, čekić se koristio i za komunikaciju. Tu neobičnu namenu opisuje tekst o bačkobrestovačkom kovaču i potkivaču koji je želeo da njegovi nakovnji budu „zvonki”. Naime, on bi na nakovnju proizvodio određeni zvuk da bi pozvao suprugu da donese ručak, dete da pomogne u radionici, ali i da bi pozvao šegrta.

Staša Arsenović Koprivica istakla je da je, osim sticanja znanja, cilj izložbe da se ukaže na značaj očuvanja starih zanata koji uveliko iščezavaju, a radi se o nematerijalnoj kulturnoj baštini.

Profesorka Ivana Vlajkov otkrila je da je Srednja mašinska škola za izložbu dala 24 čekića, koji su sakupljeni od njenih kolega, ali i iz školskih radionica.

„Predavajući o čekiću i načinu njegove izrade, bilo mi je zanimljivo kako da tako jednostavan alat utiče na sve vrste radova i da nema domaćinstva u kojem se ne može naći“, pojasnila je profesorka Vlajkov.

„To me je i podstaklo da ih skupljam, a nakon nekog vremena, shvatila sam da ne poseduje svako 24 čekića raznih oblika i namena pa sam došla na ideju da ponudim saradnju Muzeju Vojvodine. Poseban kuriozitet je čekić našeg učenika koji je 1958. godine upisao našu školu i napravio čekić koji su profesori tada ocenili kao loš.“

Međutim, kada je završio školovanje i postao vrstan majstor, ceo život je koristio taj „loš” čekić.

Poseban utisak na profesorku Vlajkov ostavio je tehnički crtež čekića koji su ručno, tušem, crtali đaci koji su Srednju mašinsku školu pohađali 1985. godine. Osim njega, izložen je i crtež čekića koji su učenici komijuterski izradili prošle godine. Naša sagovornica zapazila je da se oni po kvalitetu i preciznosti nimalo ne razlikuju, već da su oni koji su ga izradili 1985. godine bili jednako pedantni i precizni kao što su danas mašine.       

S. Kovač