Salajčani vijaju Božić dogodine

 juče je, nažalost, izostala. Kako nam je rekao jedan od dugogodišnjih aktera ovog nesvakidašnjeg običaja i član Konjičkog kluba Salajka Branislav Slankamenac, prehlade, velika hladnoća, ali i smrtni slučaj, učinili su to da ove godine vijanje Božića ne bude obeleženo u jednom od najstarijih delova grada.

Sagovornik nam je potvrdio da će tradicija biti nastavljena već sledeće godine, naravno ako to budu dozvole vremenske prilike. Momci će na konjima sledećeg 8. januara ponovo jahati po Salajki čestitajući Božić Novosađanima i pevajući “Roždestvo Hristovo” i “Vitlejeme, slavni grade”.

- Vijanje Božića je stara tradicija koja je zadržana ovde kod nas na Salajki - kaže Branislav Slankamenac. - Ujutru se najpre češu konji, pripremaju se i osedlaju. Potom se skupimo ispred nečije kuće, uglavnom je to bilo ispred one u Ulici Đorđa

Zličića, kod Begojevih i Jakovljevićevih, i odatle krećemo dalje! Zaustavljamo se gde god bude otvorena kapija, od kuće do kuće, po celoj Salajki, gde nas domaćin počaste sa pićem i kolačima, a na konje nam vezuju peškire.

Po Slankamenčevim rečima, običaj je da, tom prilikom, momci upregnu konje i pevaju stare božićne pesme. Duh prošlosti, bar na Salajki, još nije izumro, jer, kako kaže naš sagovornik, ima momaka koji jašu, ima i konja, a najčešće im se pridruže i drugari sa Klise. Bude tu uvek sedam - osam konjanika, kaže Branislav, sećajući se da se Božić nekada još slavnije vijao među Salajčanima, ali i njihovim komšijama.

- Otac mi je pričao da se kretalo od kafane “Tri krune”, koja se nalazila na uglu Kisačke i Temerinske. Tu su se skupljali i Rotkvarci i Salajčani i Podbarčani, pa se Božić odatle vijao Temerinskom ulicom do mosta. Tako se vijao Božić kadgod - seća se Slankamenac.

D. Ristić