S Tvrđave opet zvono zvoni

Rotari-kluba „Novi Sad”, zvono koje s Tvrđave, posle dve decenije ponovo, kao nekad zvoni, pružiće odgovor na pitanje „kojim povodom je upriličen pomenuti skup”.

Naime, zahvaljujući inicijativi nekadašnjeg predsednika Rotari-kluba „Novi Sad” Duška Boškovića, a realizaciji članstva s aktuelnim predsednikom Mihajlom Stojkovim, što je uz pomoć brojnih donatora i sponzora doprinelo da satni mehanizam i zvonik kule bude prvi put mehanizovan, olakšan će biti i tridesetogodišnji trud vremešnog majstora Lajoša Lukačija. Taj penzioner je prethodne tri decenije volonterski, iz čistog entuzijazma i ljubavi prema svom zanatu, svakodnevno ručno navijao satni mehanizam.

– Problem je bio u tome što mehanizam pokreću tri kugle teške između 80 i 100 kilograma svaka, a samo je jedna od njih bila u funkciji i jasno je da majstor Lukačiju posao nije bio lak – veli Mihajlo Stojkov. – Niko se nama posebno nije obraćao za pomoć, a značaj te akcije prepoznali smo i, verujem na dobrobiti svih Novosađana, uspeli da realizujemo.

Plan nije bio jednostavan. Neophodno je bilo projektovanje i ugradnja motornog pogona za podizanje sve tri kugle. Pri tome je bilo važno obezbediti ne samo prateću elektroniku da bi sat i zvono funkcionisali već dovesti električno napajanje i rekonstruisati tri drvene platforme i stepenište koje od podnožja kule vodi do mehanizma.

– Zatekli smo dotrajalu drvenariju, ali je svako od onih koji su se rado odazvali na našu molbu, doprineo različitim donacijama, bez obzira na to radilo se o repromaterijalu ili novčanim prilozima – kaže Stojkov, koji ističe da će i posao majstor Lukačija ubuduće svakako biti olakšan pa će s vremena na vreme samo nadgledati funkcionisanje novog mehanizma.

I dok u utorak tamburaši „sitnim vezom” budu davali štimung brojnim zvanicama, a plesni parovi uz valcer doprinosili kompletnom ugođaju, neki će se prisetiti podataka da je Sahat-kula, koja potiče iz francuske pokrajine Alzas, postavljena na Bastionu Svetog Luja na Petrovaradinskoj tvrđavi početkom 18. veka, kao dar Marije Terezije Petrovaradinu. Ta prvobitna verzija srušena je posle pola decenije, kada je zamenjena verzijom koja i danas odoleva zubu vremena.     

S. Savić

Očuvan izgled mehanizma

Mihajlo Stojkov napominje da se prilikom restauracije i rekonstrukcije strogo vodilo računa o prvobitnom izgledu mehanizma.

– Nijedan var, niti mehanička intervencija nije ostavila traga na originalni izgled – napominje Stojkov.