С Тврђаве опет звоно звони

Ротари-клуба „Нови Сад”, звоно које с Тврђаве, после две деценије поново, као некад звони, пружиће одговор на питање „којим поводом је уприличен поменути скуп”.

Наиме, захваљујући иницијативи некадашњег председника Ротари-клуба „Нови Сад” Душка Бошковића, а реализацији чланства с актуелним председником Михајлом Стојковим, што је уз помоћ бројних донатора и спонзора допринело да сатни механизам и звоник куле буде први пут механизован, олакшан ће бити и тридесетогодишњи труд времешног мајстора Лајоша Лукачија. Тај пензионер је претходне три деценије волонтерски, из чистог ентузијазма и љубави према свом занату, свакодневно ручно навијао сатни механизам.

– Проблем је био у томе што механизам покрећу три кугле тешке између 80 и 100 килограма свака, а само је једна од њих била у функцији и јасно је да мајстор Лукачију посао није био лак – вели Михајло Стојков. – Нико се нама посебно није обраћао за помоћ, а значај те акције препознали смо и, верујем на добробити свих Новосађана, успели да реализујемо.

План није био једноставан. Неопходно је било пројектовање и уградња моторног погона за подизање све три кугле. При томе је било важно обезбедити не само пратећу електронику да би сат и звоно функционисали већ довести електрично напајање и реконструисати три дрвене платформе и степениште које од подножја куле води до механизма.

– Затекли смо дотрајалу дрвенарију, али је свако од оних који су се радо одазвали на нашу молбу, допринео различитим донацијама, без обзира на то радило се о репроматеријалу или новчаним прилозима – каже Стојков, који истиче да ће и посао мајстор Лукачија убудуће свакако бити олакшан па ће с времена на време само надгледати функционисање новог механизма.

И док у уторак тамбураши „ситним везом” буду давали штимунг бројним званицама, а плесни парови уз валцер доприносили комплетном угођају, неки ће се присетити података да је Сахат-кула, која потиче из француске покрајине Алзас, постављена на Бастиону Светог Луја на Петроварадинској тврђави почетком 18. века, као дар Марије Терезије Петроварадину. Та првобитна верзија срушена је после пола деценије, када је замењена верзијом која и данас одолева зубу времена.     

С. Савић

Очуван изглед механизма

Михајло Стојков напомиње да се приликом рестаурације и реконструкције строго водило рачуна о првобитном изгледу механизма.

– Ниједан вар, нити механичка интервенција није оставила трага на оригинални изглед – напомиње Стојков.