Ruši se zgrada MUP-a u Radničkoj ulici
NOVI SAD: Uklanjanje zgrade MUP-a u Radničkoj 32 koštaće Grad gotovo 6,7 miliona dinara, s PDV-om, odnosno 5,6 miliona bez tog poreza, a nadležni u Upravi za građevinsko zemljište i investicije doneli su odluku da ugovor dodele veterničkoj firmi „Šuša”, koja je na tenderu učestvovala s novosadskim „Put-investom”.
Imajući u vidu sve rokove, ali i vremenske uslove, rušenje će početi sredinom ili krajem februara. Odabrani izvođači će, osim rušenja svih objekata, temelja i infrastrukture, morati da raščiste i izravnaju teren, ali i da urede okolinu, a za taj posao će imati 100 kalendarskih dana.
Deo grada između Radničke ulice, Stražilovske, Keja žrtava Racije i Bulevara cara Lazara formiran je kao pružni pojas uz prvu železničku prugu, koja je 1883. godine povezala Novi Sad s Budimpeštom i Zemunom. Na tom mestu organizovana je prva industrijska zona, a taj prostor poseban značaj dobija izgradnjom Bulevara koji je povezao Telep, Liman i Univerzitetski centar s obalom Dunava i Petrovaradinom, ali i gradnjom Spensa. Do kraja šezdesetih godina prošlog veka u tom bloku ulica je bilo nekoliko industrijskih preduzeća, kao što su „Albus”, „Idol”, „Danubijus”, koja su iseljena, a proteklih decenija u Radničkoj je smeštena i policijska stanica. Proces rekonstrukcije prostora započeo je nakon preseljenja fabrika, te su neka skladišta već srušena,
Planskom dokumentacijom je na prostoru površine 1,78 hektar, između Radničke ulice, Keja žrtava Racije i parkovske površine ka Bulevaru cara Lazara, predviđen kompleks zgrada državnih službi i Policijske uprave, te opštegradski centar s poslovnim objektima. Reč je o placevima u Radničkoj 30, 30a i 32, na kojima su se donedavno nalazili napušteni industrijski objekti, ali i glavna crpna stanica, čije je gašenje predviđeno nakon izgradnje novog kolektora duž Keja žrtava racije. Gradski urbanisti navode da taj kvart, zbog položaja, ima veliki potencijal, ali i problem s parkiranjem vozila, što će, kako je planirano, biti rešeno izgradnjom podzemnih etaža s garažama.
Za raščišćavanje poseda u Radničkoj 2, Grad je izdvojio 6,6 miliona dinara, a taj plac, površine 2.614 kvadratnih metara, u oktobru je prodat na firmi „Siti gradnja”, po 600 miliona dinara.
U tim zgradama je pre rušenja godinama bila smeštena Uprava za urbanizam i građevinske poslove, koja je krajem prethodne godine preseljena u Školsku ulicu, kada su se stekli uslovi za privođenje zemljišta nameni.
Planom obuhvaćeno područje podeljeno je na četiri urbanističke celine. U jugozapadnom delu je, na površini od 0,65 hektara, predviđen poslovni kompleks, koji će biti izgrađen i u severozapadnom delu, površine 0,41 hektara. U sredini prostora je, na zemljištu površine oko 0,28 hektara, planiran kompleks Ministarstva unutrašnjih poslova, uz mogućnost da na tom mestu budu smeštene i neke druge, srodne državne službe, poput sudstva i tužilaštava. Preostalih 0,44 hektara obuhvata Radničku ulicu i pristupnu saobraćajnicu, a tu su i travnate površine i drvored koprivića, koji bi, po oceni urbanista, trebalo sačuvati.
U poslovnim kompleksima mogući su administrativni, turistički i ugostiteljski sadržaji, kao i trgovina i uslužne delatnosti, ali i sadržaji iz oblasti kulture i obrazovanja. Imajući u vidu da je u blizini Univerzitet, urbanisti predlažu sadržaje koji bi podstakli saradnju s fakultetima, poput naučnoistraživačkog centra. Osim toga, u neposrednom okruženju su Dunav i Petrovaradinska tvrđava pa je moguće graditi i hotel s kongresnim centrom. S obzirom na to da je nedaleko i OŠ „Đorđe Natošević”, u prizemlju objekata ne bi trebalo dozvoliti otvaranje kladionica, kockarnica, kompjuterskih igraonica i sl. Na severozapadnom delu planiranog opštegradskog centra, na mestu gde je trenutno crpna stanica, predviđen je četvorospratni kompleks, s povučenom petom etažom, namenjen poslovanju.
Nakon rušenja objekata nekadašnje fabrike sapuna „Albus” u Radničkoj 32, ta parcela je za oko 933 miliona dinara prodata softverskoj kompaniji „3Lateral”.
Reč je o zemljištu površine 6.495 kvadratnih metara, a za tri do četiri godine će, kako je svojevremeno najavio direktor „3Laterala” Vladimir Mastilović, na nekada gradskom posedu, biti izgrađena poslovna zgrada u kojoj će stručnjaci iz oblasti umetnosti i računarskih nauka raditi na razvoju različitih kompjuterskih tehnologija.
Na tom delu, ka Bulevaru cara Lazara, dozvoljena je gradnja i objekta s deset spratova, koji ne sme zauzimati više od 20 odsto parcele. Uslov za izgradnju tog kompleksa je izmeštanje crpne stanice, što bi, po nekim najavama, moglo biti završeno za godinu ili dve, kad bude izgrađena nova.
J. Vukašinović
