PROZONE IT SOLUTIONS Novosađani koji programiraju za ceo svet

Sa 40 zaposlenih i usmerenjem na domaće, zapadnoevropsko, ali i bliskoistočno tržište, ta kompanija, koju je osnovao Novosađanin Dragan Radaković, izdvaja se i po ciljnoj grupi. Naime, veliki broj njihovih klijenata su državne institucije, odnosno različita ministarstva, kao i Agencija za borbu protiv korupcije, Vlada Vojvodine ili Gradska uprava Novog Sada, za koje osmišljavaju, implementiraju i održavaju softvere, a njihovi klijenti su i brojne banke i osiguravajuća društva.

Sarađuju s „Majkrosoftom”, EMC-om, ali i IBM-om, čiji softver implementiraju u NIS-u, dok se na Bliskom istoku, koji pokriva njihova ćerka-kompanija u Kuvajtu, bave implementacijom softvera za naftnu industriju.

„Naš proizvod je specifičan po tome što je namenjen državnim institucijama, a poslove dobijamo preko konkursa, na osnovu cene“, objašnjava marketing-menadžerka u „Prozone”-u Milica Peričin.

Dodaje da za klijente iz Srbije, a naročito za državne institucije, to što su domaća firma uvek je plus.

„S nama im je lakše da sarađuju, nema jezičke barijere, a i blizu smo i brzo možemo da dođemo do njih, ako je to potrebno“, veli Milica.

Njihovi softverski proizvodi i rešenja zasnovani su na sistemu za upravljanje dokumentima i poslovnim procesima i mogu se jednostavno integrisati s postojećim sistemima, a imaju i sopstveni proizvod – „eDocumetus”.

Osim na državni sektor, kompanija je posebno fokusirana na razvoj takozvanih vertikalnih rešenja za finansijski sektor, javni sektor, komunalne usluge i elektrodistribucije, kao i oblast nafte i gasa. Osim s domaćim klijentima, sarađuju i s onima iz Kuvajta, Katara, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Libana, Austrije, Grčke, Velike Britanije, Holandije i Slovenije.

„Firme odavde lako nalaze klijente iz inostranstva jer je kvalitet naše usluge visok, a cene su niže od nekih zapadnoevropskih IT kompanija. Zna se da su ovdašnje firme i inženjeri izuzetno dobri i da dobro radimo svoj posao pa nije teško naći klijente iz celog sveta“,kaže Milica Peričin, dodajući da je, uz to, potražnja za domaćim IT stručnjacima ogromna, te da u Srbiji, trenutno, fali oko 20.000 programera.

Odgovoran posao, izazov za mlade

Iako imaju klizno radno vreme i priličnu slobodu pri organizaciji posla, programer u kompaniji „Prozone” Nikola Pilja priznaje da je posao koji on i njegove kolege rade prilično opširan i odgovoran.

I dok nekad provede sate gledajući u monitor, kada je pod stresom ili nema koncentracije, Nikola kaže da ima razumevanje i pomoć nadređenih pa nikad nije osetio pritisak.

„Prilično su veliki sistemi na kojima radimo često i mesecima u timovima po šest-sedam programera. Naravno, pre nego što proizvod isporučimo klijentima, on mora da prođe nekoliko faza testiranja. Odgovornost postoji, ali smo svesni toga i prihvatamo je kao deo posla“, kaže on.

Naš sagovornik, dvadesetsedmogodšnji programer iz Sombora, u informacionim tehnologijama se obreo logičkim sledom događaja i odluka. U srednjoj elektrotehničkoj školi imao je prve dodire s programiranjem, nakon čega je upisao i studije elektrotehnike. Kada je pre dve i po godine došao u „Prozone”, bio je u toj firmi peti iz svoje generacije s fakulteta pa je u startu znao šestinu kolektiva, što mu je dodatno olakšalo snalaženje u novom okruženju.

„Stvarno sam zadovljan strukom koju sam izabrao. Odmalena sam voleo da znam kako šta radi i da rastavljam stvari, a ovde imam priliku da pravim nešto novo i budem deo veće celine. Svaki posao zna da umori, ali je to, u našem slučaju, više u vezi sa sedenjem i gledanjem u monitor, a ne samim programiranjem“, kaže Nikola.

Opušteni petak i tajni Deda Mrazovi

Pošto su kvalitetni programeri uvek traženi, u kompaniji „Prozone” objašnjavaju da se firme svakodnevno bore za odgovarajući kadar i da se trude da naprave uslove koji će privući dobre programere. Menayerka ljudskih resursa u toj kompaniji Aleksandra Bajić kaže da je dodatna prednost manjeg kolektiva, kao što je njihov, individualni pristup i razgovor sa svakim zaposlenim ponaosob, na osnovu čega se onda firma konstatno unapređuje.

„Još jedna prednost manjeg kolektiva je topla porodična atmosfera, kojoj i velike kompanije teže, a u manjim se takav odnos prirodno dobija. U manjem kolektivu odgovornosti i obim posla su ravnomerno raspoređeni, svako oseća da je bitan deo kompanije i primećujemo svačiji doprinos. Osim toga, naši zaposleni imaju 25 slobodnih dana i klizno radno vreme, pa imaju slobodu da usklađuju poslovne i porodične obaveze“, kaže Aleksandra.

Uz redovne „tim bildinge”, Aleksandra i njene kolege imaju „opušteni petak” (casual Friday ), gde mogu završiti radnu nedelju u neformalnoj atmosferi, a druženje se, tradicionalno, nastavlja u pabu. Obavezne su i praznične žurke, te upravo rade na novogodišnjoj. Imaju i „tajne Deda Mrazove”, gde svako izvlači ime jednog kolege i tajno mu priprema poklon. 

„Takvi događaji i aktivnosti malo promene svakodnevicu, prolazimo zajedno kroz zabavna iskustva i daje nam povod za razgovor. Sve to nas zbližava i, samim tim, podiže atmosferu u kolektivu“, objašnjava Aleksandra.

Dragana Ristić