Prošlost prve srpske gimnazije u Muzeju u Karlovcima

Otvaranje izložbe proteklo je bez prisustva publike zbog pandemije kovida-19, ali već sutradan ova muzejska ustanova otvorila je vrata za sve koji bi da obilazeći postavku prošetaju kroz vreme i na jednom mestu vide mnoštvo predmeta, fotografija i dokumenata koji dočaravaju značaj i izuzetnost škole. Činu otvaranja prisustvovali su čelni ljudi Karlovačke gimnazije, Muzeja grada Novog Sada, karlovačke opštine i predstavnik Grada Novog Sada.

- Pre tri decenije na istom mestu je bila postavljena velika izložba povodom dva veka Karlovačke gimnazije – rekla je na otvaranju izložbe koja nosi jednostavan naziv „Karlovačka gimnazija 230 godina od osnivanja“ autorka dr Gordana Petković, muzejska savetnica, kojoj je u tom poduhvatu pomagao i profesor istorije u najstarijoj srpskoj gimnaziji Dejan Đurđev. - Velika je bila i po prostoru koji je zauzimala, ali danas u ovom zdanju nema mogućnosti za izložbu istih razmera, jer postoje stalne postavke koje zahvataju veći deo prostora. Istorija Karlovačke gimnazije je izuzetno bogata, višeslojna i može se posmatrati iz različitih uglova. Ovo je presek istorije škole i nadam se da ćemo uspeti da dočaramo posetiocima deo te prošlosti naročito đacima kojih ima puno i rado se vraćaju u Karlovce i svoju školu. U centralnom delu postavka govori o osnivanju gimnazije i njenim počecima. Izložena je osnivačka povelja cara Leopolda Drugog koju je izdao na molbu mitropolita Stefana Stratimirvića, grb Karlovačke gimnazije izrađen u zlatovezu povodom stogodišnjice rada. Tu je mesto našao i prvi pečat škole, što je kuriozitet izložbe, budući da se on nalazi u privatnom vlasništvu zahvaljujući čemu je sačuvan od propadanja i nestanka što je doživeo  veliki broj predmeta koji su pripadali gimnaziji.

Dilemu kako predstaviti istorijat prve srpske gimnazije autori su razrešili između ostalog tako što su predstavili po jednog direktora, mada je bilo mnogo vrsnih, jednog profesora i đaka. Odluka je pala da se predstavi čuveni Milan Mika Jakovljević, čovek koji je na čelu gimnazije bio od 1933. do 1940. godine, dosta omiljen, i koji je za zasluge kao direktor odlikovan ordenom Svetog Save trećeg reda 1940. kada je i penzionisan.

- Profesora je bilo izuzetno puno - kazala je Petkovićeva. – Teško je pobrojati ih, a među njima bilo je dosta poznatih, aktivnih, koji su pisali naučne radove i uybenike. Odabrali smo za profesore koje ćemo posebno predstaviti Teodoru i Kostu Petrović, bračni par koji su Karlovčani dobro poznavali. Ona je završila tu istu gimnaaziju u kojoj je posle predavala kao i veliki broj drugih profesora. Nama je posebno značajan njen suprug Kosta Petrović jer je bio prvi upravnik karlovačkog muzeja, koji ove godine slavi 75 godina od osnivanja.    

Kako je izgledao život đaka u jednom periodu istorije ove škole posetioci će moći da saznaju kroz priču o Paulini Maširević, prvoj maturantkinji Karlovačke gimnazije. Ona je ispit zrelosti položila u junu 1918. godine i bila je samo jedan u nizu članova porodice Maširević koji je završio Karlovačku gimnaziju uključujući i Paulininog oca Ivana Maširevića koji je bio i katiheta u školi. Među ličnim Paulininim predmetima koji se brižljivo čuvaju u porodici Maširević, izložen je i štap kakve su maturanti gimnazije koristili nedelju dana pred matururu. Po saznanjima do kojih se došlo tokom priprema za izložbu, maturanti u to doba su nosili i šešire. Štap i šešir, označavali su doba zrelosti i vreme mature.

Po rečima Gordane Petković, interesantni detalji o tome kakav je odnos prema učenicima vladao u gimnaziji sadržani su u dokumentima koja govore o đačkim  udruženjima. U školi ih je bilo više jer se smatralo da je to dobro za usmeravanje đaka koji zbog toga neće slobodno vreme provoditi po kafanama i drugim mestima. Među udruženjima je i apstinentsko udurženje „Budućnost“ čiji članovi  su prilikom učlanjenja polagali zakletvu da do kraja školovanja u gimnaziji neće okusiti kap alkohola.

Dve izložbe za 230. rođendan

Izložba u karlovačkom muzeju, druga je po redu priređena povodom jubileja Karlovačke gimnazije ove godine.

Prva, „Karlovačka gimnazija kao čuvar kulturne baštine“ je bila otvorena u maju u Muzeju Vojvodine i predstavila Volnijev herbarijum koji se čuva u školi i njeno bibliotečko blago. Ideja je bila da se drugom izložbom u Karlovcima obuhvati, koliko je to moguće, celokupna prošlost škole.

Učeničke sveske, fotografije, od kojih se naročito izdvaja jedna na kojoj se vide mladi šahisti u svečanoj sali tokom simultane partije šaha sa Ozrenom Nedeljkovićem, sto koji je pripadao profesorki Angelini Nikolić, a postao vlasništvo muzeja pre nekoliko godina, uybenici iz 19. veka i naučni radovi profesora samo su deo postavke. Zasebnu celinu čine maturski panoi, deo prirodnjačke zbirke koju baštini Karlovačka gimnazija. Posetioci će ostati uskraćeni za priliku da vide mnogo toga što je škola posedovala, a bez čega je ostala protokom vremena, naročito tokom Drugog svetskog rata. Svejedno, i bez toga moći će da steknu predstavu na osnovu izloženog o njenoj izuzetnosti.     

Kako je napomenuo na otvaranju izložbe koautor Dejan Đurđev, njen značaj možda najslikovitije dočaravaju reči direktora Radivoja Vrhovca kada je pozvan da preuzme katedru na zagrebačkom sveučilištu. Odbijajući ponudu, on im je odgovorio uljudno da nije navikao u životu da ide sa boljeg na lošije i ostao je do kraja direktor Karlovačke gimnazije.

Po rečima Gordane Petković, izložba je zamišljena i kao povod i poziv za  prikupljanje još materijala koji se čuva u privatnim zbirkama i kućama đaka, profesora, direktora. Već sada se naziru izložbe u izložbi, nagoveštaji novih tema i razrade već predstavljenih, kao i dosta pratećih programa.

Z. Milosavljević

Foto: F. Kiselički