Susret filologa četiri srpske gimnazije u Sremskim Karlovcima
Peti filološki susreti u Karlovačkoj gimnaziji, održani 14. oktobra, protekli su u znaku velikog jubileja najstarije srpske gimnazije – 230 godina od osnivanja i kao svojevrsni podsetnik na izložbu koja je tim povodom priređena u Muzeju Vojvodine, a u čijem centru pažnje je bilo kulturno nasleđe koje ona baštini.
Po rečima pomoćnika direktora Karlovačke gimnazije Jelene Rudović, tema susreta je bio herbarijum, koji se čuva u školi i za čiji nastanak je zaslužan profesor i drugi direktor te drevne škole s kraja 18. veka Andrija Volni. Njega je učesnicima susreta iz Šabačke, Valjevske, Filološke iz Beograda i Karlovačke gimnazije pedstavila dr Milica Rat sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu. Među predavačima bio je i prof. dr Vojin Nedeljković sa odeljenja za klasične nauke Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dok su profesorke Filološke gimnazije iz Beograda i Karlovačke gimnazije Jelena Savić i Milica Janković vodile radionice.
- Filološki susreti su uvek trajali dva dana ali zbog epidemiološke situacije ovog puta samo jedan – rekla je Jelena Rudović. – Njihova specifičnost jeste u tome što je to svojevrsna razmena đaka iz Srbije sa đacima u Srbiji. Svi pretenduju razmenama s inostranstvom, što je nepohodno đacima koji izučavaju jezike, ali mi se trudimo da negujemo druženje naših gimnazijalaca sa vršnjacima iz okruženja. Prvi put su nam se pridružili i đaci i profesori iz Šabačke gimnazije.
Direktorka gimnazije u Šapcu Marijana Isaković je naglasila da je zadovoljstvo biti u Karlovačkoj gimnaziji koja je ideja vodilja svima koji se bave obrazovanjem filologa. Kako je rekla, u gimnaziji na čijem je čelu, postoji jedno filološko odeljenje i da je vrlo važno da ti đaci dobiju priliku da se odmere sa vršnjacima, razmene iskustva sa njima o školovanju na filološkom smeru, kao i da čuju značajna predavanja.
Susreti filologa u Karlovačkoj gimnaziji protekli su u znaku još jednog jubileja. Reč je o 130-godišnjici Srpske književne zadruge o kojoj je govorio njen upravnik dr Duško Babić.
Kako je kazao, bila je velika čast pod svodovima izuzetne, slavane i drevne ustanove srpske prosvete - Karlovačke gimanzije predstaviti drugu važnu ustanovu srpske kulture, Srpsku književnu zadrugu, osnovanu 1892. Po njegovim rečima, grupa velikih naučnika, umetnika, kulturnih poslenika iz raznih oblasti našeg naroda se te godine dogovorila da osnuje jedno društvo čiji zadatak je da objavljuje knjige i širi ih u narodu.
-Kako je dogovoreno tada, tako je i sada. Srpska književna zadruga je duhovno središte našeg naroda i tradicije u kojoj se čuva dignitet knjige i ono najvrednije što se kod nas i u svetu stvara i širi u narodu – naglasio je on.
Zorica Milosavljević