Program „Roditelji gejmera” menja sliku o hobiju dece
Program „Roditelji gejmera”, koji edukuje roditelje o video-igrama i zbližava ih tim putem s decom, nedavno je prezentovan na prvom festivalu „Roditelja gejmera” koji je održan u „StartIT” centru.
Na Festivalu, koji je kroz zabavu i informisanje spojio decu i roditelje, govorilo se, između ostalog, o zavisnosti od video-igara, ali i o tome koje su igre dobre, odnosno loše, i zašto, koje mogu doprineti deci, i kako, a predstavljeni su i lokalni proizvođači video-igara. To je bilo i prilika da roditelji, zajedno sa svojom decom, isprobaju neke od video-igara i upoznaju se bliže s takvom vrstom hobija. Festival je organizovan nakon serije predavanja i radionica koje su održane širom Srbije, a na kojima su do tada bili uključeni samo roditelji.
Taj program je nastao na inicijativu dizajnerke video-igara Milice Crkvenjakov pre oko godinu. Ideja te mlade Novosađanke je bila da se promeni slika o video-igrama, koje su u javnosti predstavljene kao loše i kao nešto što transformiše decu u nasilnike.
– Razmišljala sam odakle mogu da počnem i shvatila da su to roditelji koji ne igraju video-igre – objašnjava Milica Crkvenjakov. – Ja sam imala fantastično iskustvo s mojim roditeljima, ali mnogi moji saigrači nisu. Roditelji nisu razumeli njihov hobi, što je „normalno” jer u Srbiji apsolutno nemaju ni gde da se na realan način edukuju o video-igrama. Moj tata je igrao strategije, bio je uključen koliko-toliko i shvatao je video-igre. Mama, koja nije igrala video-igre sve dok ja nisam napravila svoju prvu, uvek se raspitivala. Često sam igrala multiplejer igre pa je volela da zna s kime ih igram, kada imamo turnire, o čemu se radi u igri i tome slično.
Naša sagovornica kaže da ne želi da pojedina deca odrastaju s roditeljima koji ne podržavaju njihov hobi, koji je sjajan jer video-igre mogu toliko dobrog da donesu. Međutim, smatra da će uskoro doći nove generacije roditelja, koje su i same stasavale uz video-igre, pa potreba za takvim programom neće ni postojati. Danas ipak, osim malog broja roditelja koji se zanimaju za takav hobi svoje dece i biraju igre zajedno s njima te o tome razgovaraju, postoje oni koje to uopšte ne zanima
Sajt kao dragocena podrška
Milica Crkvenjakov kaže da video-igre imaju mehanizme koji mogu da nas uvuku, a koji nam, ako ne znamo da ih prepoznamo i borimo se protiv njih, mogu naškoditi. Ipak, one imaju mnogo pozitivnih strana, zbog čega i poziva roditelje da pregledaju sajt www.roditeljigejmera.com putem kojeg mogu čitati tekstove o temama koje ih mogu zanimati, a u vezi su s video-igrama i njihovim uticajem, te značajem za decu.
– Teško je objasniti koliko uticaja na decu može imati ukoliko ne postupaju na pravi način, a u to je uključeno i kada im zabrane video-igre. Deca će tada otići u igraonicu i roditelji tek tada nemaju pregled u to šta se dešava i šta njihovo dete igra – rekla nam je Milica. – Za sve roditeljske propuste ljudi okrive video-igre. Ne provode dovoljno vremena s decom pa ona ne razviju dovoljno vokabular, i to ne zato što su igrala video-igre, već zato što roditelji nisu pričali dovoljno s njima. Treba pričati o video-igrama – za ručkom, u šetnji... Često deca igraju video-igre ne razmišljajući o tome, a tek kada počnu da pričaju o njima, krenu da otkrivaju zapravo šta je to što igraju.
V. Bijelić
Foto: privatna arhiva
