Priče o starom Novom Sadu u okviru Ignajt večeri
U okviru „Ignite Novi Sad” večeri brzih prezentacija, koja je nedavno održana u poslastičarnici „Vremeplov”, zanimljivi govornici su kroz lične i intimne priče preneli svoje iskustvo o tome kako se nekada živelo i radilo u našem gradu, odnosno kako to izgleda danas.
Kroz pet minuta i 20 foto-slajdova, koje su govornici pratili rečima, ispričane su pomalo nostalgične ali i duhovite priče o kulturi, umetnosti i sportu u Srpskoj Atini, simbolično povezujući mesto održavanja događaja s njegovom temom.
O porodičnoj istoriji, ljudima koji su prošli kroz njen život, ali i ljudima i događajima koji su Novi Sad činili posebnim, a koji padaju u zaborav, govorila je rođena Limanka, profesorka sociologije u Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj” i autorka knjige „Kad Bog zažmuri” Marija Vasić.
– Gradovi nisu trgovi i zgrade – objasnila je Marija Vasić. – Novi Sad su ljudi koji u njemu žive. Gradovi su projekcija društva koje se u njemu razvija. Kako se menja društvo, tako se menjaju i gradovi, ali tragovi prošlosti ostaju da ih saznajemo i da, ako ne možemo da ispravimo prošlost, možemo da utičemo na budućnost.
Ona je tokom svoje prezentacije, između ostalog, podsetila okupljene na to kako su, po sećanjima njenog oca, maturanti izgledali za vreme okupacije, te kako đaci izgledaju danas, govorila i o Limanu, te ispričala svedočenja o Novosadskoj raciji i oslobođenju Novog Sada.
Novinarka Vesna Farkaš je takođe istakla da Novi Sad pamti kroz ljude jer, kako je rekla, grad bez ljudi nema ni sećanja niti postoji bez nas.
– Novi Sad pamtim kao najbolji grad, koji je imao neke divne manifestacije i klubove, ali nisam nostalgična, pa ga predstavljam kao dobar grad, u nadi da će on ostati ili postati takav – kazala je Vesna Farkaš za naš list, i dodala da Novi Sad danas ipak treba da postane malo bolji. – Mislim da su se kulturne ustanove u gradu potpuno devastirale, da su zaboravljene i skrajnute, a naši muzeji rade svakoga dana, i to vrlo moderno i idu u korak s vremenom. Ne kažem da svako od nas mora da ide u muzej ili da gleda pozorišne predstve, ali neki ljudi smatraju da im nije mesto u pozorštu, na primer, a svakome je mesto u pozorištu ili u bilo kojoj drugoj kulturnoj ustanovi.
Večeri je prisustvovao i kik-bokser Nenad Pagonis, koji je za „Dnevnik” podelio svoja sećanja o rodnom gradu.
– Ranije je bilo mnogo više druženja i ljudi su više vremena provodili napolju, nismo bili toliko otuđeni jedni od drugih, a danas je to malo drugačije – kazao je Pagonis. – Danas nam se dešava socijalni autizam zbog tehnologije. Fali druženja, komunikacije i interakcije između ljudi. Novi Sad je uvek bio grad kulture, u kojem se potencirala dobra muzika, svirao rokenrol. Uvek je bio i grad sporta. Što se mene tiče, po tom pitanju sve je kao i pre. Nekada je bilo bezbrižnije živeti u Novom Sadu, a danas se povećala koncentracija ljudi pa je samim tim i život u gradu brži. Polako nam se grad pretvara u metropolu, verovatno ćemo biti milionski grad kroz desetak godina. Možda pogrešno procenjujem, ali generalno nam se ubrzava život i meni to pomalo smeta.
Osim njih, govorili su i uspešna košarkašica Nataša Anđelić, fotograf Martin Candir, muzičar Bogoljub Banjac Čombe, koreograf Aleksandar Boškov i preduzetnica i modna kreatorka Zagorka Kalentić Marković.
V. Bijelić
Foto: S. Šušnjević