Priča UTVNS o arheobotaničkoj bašti: Segment naše prošlosti kroz mnoštvo biljaka

Ona za „Dnevnik” otkriva da se, kada se krene od Keja ka Dunavskoj ulici, pored Muzeja Vojvodine impresivne arhitekture, nalazi jedan skriveni biser koji svakome može da ukrade pažnju, te dodaje da se u ograđenom prostoru ispred ulaza u Muzej nalazi arheobotanička bašta, koja je, kako kaže, jedinstvena ne samo u našoj zemlji već i u čitavoj jugoistočnoj Evropi.

Slađana Velendečić navodi da arheobotanička bašta postoji od 2011. godine, kada je Muzej Vojvodine pripremao veliku arheološku izložbu „Gospodari gline i žita”, u čijoj realizaciji je učestvovao i arheobotaničar sa zadatkom da posetiocima dočara ukuse i mirise praistorije.

– Upravo tada zasađena je i prva biljka – jednozrna pšenica, koja se na prostoru Vojvodine gajila pre 10.000 godina, a čije seme je stiglo iz banke semena u Izraelu – naglašava naša sagovornica. – Već posle prve žetve, koja je izvedena, kako drugačije nego rekonstruisanim bronzanodopskim srpom od jelenskog roga sa sečivom od kremenih nožića, ideja da se taj zasad od jednog kvadratnog metra pretvori u arheobotaničku baštu je rođena.

Po rečima naše sagovornice Slađane Velendečić iz UTVNS-a, kada arheobotaničar Aleksandar Medović nađe i zaseje drevno semenje, on proučava i njegov izgled i namenu, ali formira i muzejsku banku semena u kojoj se seme ne meri tonama, a ni kilogramima, nego se broji svako dragoceno zrno da bi se taj segment naše prošlosti sačuvao, a prošlost sama što preciznije interpretirala. Ona navodi da mu u interpretaciji pomažu saznanja i mnogih drugih disciplina, ne samo vezanih za poljoprivredu i botaniku nego često u pomoć mora da pozove i lingviste.

– Jednom prilikom pomogli su da otkrije čak i da bajka o čarobnom pasulju zapravo govori o čarobnom bobu, koji se izgubio negde u prevodu, ali se šepuri u arheobotaničkoj bašti – otkriva Velendečić. – Pomažu mu i eksperti za ishranu, ali i za pripremu hrane, jer ponekad plodovi berbe i žetve iz bašte završe u loncu da nam pomognu da i fizički osetimo ukuse i mirise prošlosti.

Prolazeći tuda, Slađana Velendečić navodi da postoje velike šanse da u bašti, sa šeširom, kanticom i motikom, prolaznici zateknu arheobotaničara Aleksandra Medovića koji svačiju radoznalost može nagraditi mnoštvom interesantnih priča o biljkama iz te neobične bašte, o biljnim kulturama kojima je čovek počeo prirodu da prilagođava sebi i svojim potrebama. Kako navodi, Aleksandar Medović svakome objašnjava da je arheobotanika disciplina koja proučava biljne ostatke na arheološkim lokalitetima i utvrđuje značaj pojedinih biljnih vrsta za život ljudi u prošlosti.

– Drevno semenje, najčešće ugljenisano, koje se iskopa na arheološkim lokalitetima, taj arheobotaničar pokušava da nađe u bankama semena po čitavom svetu, ali i na terenu, u različitim delovima Vojvodine, ali i čitave naše zemlje – objašnjava Slađana Velendečić. – Nešto nađe lako, nešto malo teže pa je, na primer kukolj, korov koji smo uspešno istrebili, danas veoma teško naći, kao da od njega osta samo, svima znana izreka „U svakom žitu ima kukolja”. Neke od biljaka kroz istoriju vaskrsavaju, kao na primer krupnik, koji danas svi poznaju kao speltu ili lanik, koji je izvor biljne masnoće, ali se danas koristi kao sirovina iz koje se dobija kerozin. Proso se takođe, dugo zaboravljeno, vratilo u ishranu na velika vrata.

Kako navodi Slađana Velendečić, danas u bašti ima oko 50 različitih biljaka – pet vrsta neolitskih žitarica, mahunarki, uljarica iz istog perioda, samoniklog voća, lekovitog bilja, ali i korova. Ona ističe da je sve to u jednom trenutku raslo po vojvođanskoj ravnici za koju se, kako kaže, hrabro može reći da je oduvek bila žitnica Evrope, zahvaljujući močvarnom području bogatom vodom i lesnim terasama na kojima je danas jedno od najboljih zemljišta na svetu – crnica ili černozem. Čak i u ovim neobičnim, pandemijskim vremenima, Slađana Velendečić ističe da zainteresovani mogu pratiti dešavanja u arheobotaničkoj bašti putem internet stranice Muzeja Vojvodine:  https://www.muzejvojvodine.org.rs/index.php/arheobotancka-basta-u-muzej….

– Za razliku od svih drugih arheobotaničkih bašti, a u čitavom svetu ih je tek nekoliko, ova novosadska je u samom centru grada, lako ju je posetiti i u realnom vremenu videti kako izgleda biljka koja postoji još od praistorije, kako raste, razvija se, kakav joj je list, plod, cvet, ali i ukus – naglašava Slađana Velendečić, i dodaje da je cilj virtualne bašte da zabeleži i dokumentuje rast i razvoj biljaka „od setve do žetve”. – Cilj je takođe i da ta saznanja približi, a rečnik prilagodi široj publici. Opisi sadrže najbitnije karakteristike određenog taksona; latinsko ime, narodno ime, opis biljke, navode o upotrebi biljke od prošlosti do danas, kao i podatke o tome na kojim arheološkim lokalitetima i u kojim periodima su pronađeni ugljenisani/mineralizovani ostaci biljaka.

K. Ivković Ivandekić