Priča Udruženja turističkih vodiča Novog Sada: Rajko Mamuzić
– Na početku ulice Vase Stajića ponosno stoji jedna elegantna vila žute boje – Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića. Raskošno ime veoma jasno govori o kakvoj ustanovi je reč, međutim, „Poklon zbirka Rajka Mamuzića“ može da zbuni prolaznika, posetioca ili čitaoca – tako priču o Rajku Mamuziću, velikom ljubitelju i vrsnom poznavaocu umetnosti započinje za „Dnevnik“ turistički vodič Ksenija Vasin.
– Nije samo ljubav prema umetnosti ono što ga je izdvojilo da postane važna ličnost za kulturni život jednog grada, pokrajine i države – objašnjava Ksenija Vasin. – Rajko Mamuzić bio je kolekcionar i mecena. Kolekcija koju je darovao Novom Sadu svedoči o njegovoj ličnosti i umešnosti koju je negovao.
Kako naša sagovornica dalje navodi, Rajko Mamuzić rođen je u malom sremačkom selu Kraljevci pre nešto više od veka, a detinjstvo provodi u Surčinu. Nakon toga, on se školuje u Trgovačkoj akademiji u Zemunu, a u toj profesiji se prvo i zapošljava. Preko svog brata Slavka, Mamuzić u Sremu upoznaje i Savu Šumanovića.
– Izvori kažu da je voleo da posećuje slikara u njegovom ateljeu nedaleko od manastira Privina Glava – govori Vasin. – Za vreme Drugog svetskog rata, okrenut umetnosti, Mamuzić je dobio oficirsko mesto u sektoru kulture i štampe agitpropa Treće jugoslovenske armije. Tu je imao priliku da upozna umetnike svoje generacije, tada još mlade i neafirmisane, koje je rat prekinuo u školovanju.
Kako Ksenija Vasin dalje priča, u saradnji sa umetnicima koje tokom rata upoznaje, nakon oslobođenja Beograda i Novog Sada 1944. godine, Rajko Mamuzić organizuje izložbe ratnog crteža. Posle Drugog svetskog rata seli se u Novi Sad, gde zasniva porodicu, dok u jednom kratkom periodu radi i kao drugi sekretar Matice srpske, a i član je Upravnog odbora Foto-kino saveza Vojvodine.
– Koliko važan trag je ostavio u kulturnom životu, govori i činjenica da se kao upravnik Zavoda za zaštitu spomenika kulture posvetio očuvanju fruškogorskih manastira, njihovoj evidenciji, utvrđivanju štete nastale tokom rata, i pripremi planova za njihovu obnovu – navodi naša sagovornica. – Svojim radom učestvovao je u formiranju zbirki nekoliko muzeja.
Tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka Rajko Mamuzić piše naučne tekstove i likovne kritike i polako formira svoju kolekciju. Kako Ksenija priča, po odlasku za Beograd, Mamuzić počinje bliže da se upoznaje sa umetnicima čija su dela našla svoje počasno mesto u kolekciji. Mesto susreta i prijateljstava su ateljei na Starom sajmištu, gde je bio koncentracioni logor za vreme Drugog svetskog rata.
– Tokom godina sakupljanja i biranja dela, menjale su se okolnosti za smeštaj kolekcije, da bi, konačno, 1972. godine bila osnovana Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića – ističe Vasin. – Poklon zbirka otvorena je za javnost 1974. godine u adaptiranoj vili porodice Radulović, na početku ulice Vase Stajića.
Zahvaljujući istrajnosti i predanosti kolekcionara Rajka Mamuzića, Ksenija Vasin govori da se Novi Sad sa ponosom može pohvaliti delima prve posleratne generacije umetnika – Aleksandra Lukovića, Jovana Soldatovića, Zorana Petrovića, Miloša Bajića, Majde Kurnik, Boška Petrovića, Lazara Vozarevića, Ksenije Divjak, Marija Maskarelija, Petra Omčikusa i drugih.
– Prošetajte do Vase Stajića 1 i upoznajte se sa stvaraocima umetnosti druge polovine 20. veka – poziva Ksenija Vasin.
U saradnji sa Udruženjem turističkih vodiča Novog Sada, list „Dnevnik“ će objavljivati priče i zanimljive anegdote o istoriji i arhitekturi grada, znamenitim ljudima, gastronomiji, kao i skrivenim ili zaboravljenim predelima koji krase Srpsku Atinu.
D. Andulajević
