Predstavljamo nove mostove u Novom Sadu: Most u produžetku Bulevara Evrope

O tehničkim detaljima govorio je inženjer kompanije koja je projektovala i koja će graditi most CRBC Aleksandar Nikolić, o uticaju na gradski saobraćaj prof. dr Vuk Bogdanović sa FTN-a, a o tome kako će priroda oko i ispod mosta biti sačuvana i obogaćena prof. dr Saša Orlović iz Instituta za nizijsko šumarstvo. 

- Objekat je dužine oko 2.500 metara i sastoji se iz dva dela: glavne konstrukcije koja se odnosi na most preko reke Dunav i prilazne konstrukcije koja je definisana kao vijadukt i praktično je denivelisana u odnosu na postojeće saobraćajnice. Dužina vijadukta je 1.387 metara, dok je sama dužina same mostovske konstrukcije preko Dunava 880 metara – kazao je Aleksandar Nikolić u svom izlaganju u Svečanoj sali Gradske kuće. 

On je naznačio da su tokom projektovanja poštovani svi zahtevi koji se tiču raspona i plovidbenog puta, uzimajući u obzir da je Dunav međunarodni plovni put. 

- Opšti profil mosta je širine 29,4 metra i u okviru profila definisane su dve kolovozne trake sa po dve saobraćajne trake po smeru. Širina kolovoza je sedam metara, dok su saobraćajne trake široke 3,25 metara sa pripadajućim ivičnim trakama. Takođe, na mostu je već definisana i izgradnja obostranih pešačko-biciklističkih staza, pešačke staze su širine 1,75 metara, dok je širina biciklističkih staza 2,1 metar – precizirao je Nikolić.

Prof. dr Vuk Bogdanović sa Katedre za drumske saobraćajne sisteme  Fakulteta tehničkih naukau Novom Sadu, podsetio je da četvrti most "ucrtan" u gradske planove još 1934. godine, a potom i u svim kasnijim urbanističkim dokumentima, te da su ga predvidele i sve saobraćajne studije od šezdesetih godina prošlog veka.

- Ono što je sprečavalo realizaciju te ideje i gradnju mosta, bila je pozicija Ranžirne stanice na Detelinari, čije izmeštanje je bilo veoma skupo i komplikovano i potrajalo je dugi niz godina. Kada je Bulevar Evrope praktično završen 2013. godine, stvorili su se svi uslovi za realizaciju ove ideje – napomenuo je Bogdanović.

Kako je istakao, u pitanju je „ekstrados” most, sa kosim zategama i tri jednostruka pilona. 

- Visina pilona je 30 metara, pravougaonog oblika su u osnovi 2,5 puta pet metara sa stabilizacijom kosim zategama i svaki se temelji na ukupno 26 bušenih šipova prečnika dva metra. Na svakom od pilona biće 11 kosih zatega u parovima. U koritu reke oslanjaće se na naglavice od 40 puta 22 i puta šest metara, za svaki stub u koritu Dunava – naveo je Nikolić.

Podsetio je i da će most počinjati u produžetku Bulevara Evrope na ukrštanju s Ulicom Tone Hayića. 

- Tu imamo uzlazno-silaznu konstrukciju, dolazi do denivelacije i formira se dvotračna saobraćajnica širine kolovoza sedam metara. Polazeći dalje svojom trasom, preko kružne raskrsnice bulevara Evrope, Patrijarha Pavla i Cara Lazara, nastavlja dalje do Ulice heroja Pinkija. Nakon toga poprečni profil mosta se menja, sa dvotračnog puta na dve kolovozne trake sa po dve saobraćajne trake u oba smera, a ovaj profil se zadržava sve do priključenja mosta na Karađorđevu ulicu i državni put 2.A reda 119 na sremskoj strani – rekao je Aleksandar Nikolić iz CRBC-a.

Po njegovim rečima, na trasi je planirana izgradnja i rekonstrukcija pet lokacija sa kružnim raskrsnicama, od kojih se četiri grade nove.

- Postojeća ukrštanja se rekonstruišu u kružni tok saobraćaja, dok se kružni tok na ukrštanju bulevara Evrope, Cara Lazara i Patrijarha Pavla samo rekonstruiše. Završetak trase na sremskoj strani je veliki kružni tok sa izdvojenim desnim skretanjima za bolju protočnost i pristupačnost. U ovom delu imamo definisanu izgradnju šest uzlazno-silaznih rampi, koje bi trebalo da povežu gradske ulice sa denivelisanom kostrukcijom mosta koja će imati rang gradske saobraćajnice sa računskom brzinom od 80 km/h – napomenuo je Nikolić.

Pored rampi za motorna vozila, Nikolić kaže da je projektom  definisana i izgradnja četiri pešačko-biciklističke rampe.

- U ovom smislu poštovani su svi uslovi da se gradska mreža biciklističkih saobraćajnica poveže sa sremskom stranom, a kasnije, putem obilaznice, i sa Fruškogorskim koridorom i Nacionalnim parkom, što je deo projekta Fruškogorskog koridora. Ove rampe bi trebalo da savladaju visine od 10 i 18 metara – dodao je Nikolić.

U području koju je obrađivao tim stručnjaka sa PMF-a, Instituta i pokrajinskog Zavoda za zaštitu prirode, ima 150 hektara šuma i šumskog zemljišta od kojeg je jedna trećina pod šumom i to uglavnom stranih vrsta: klonske topole i američkog jasena. Zelenim pojasom bi minimizovao uticaj mosta na okolinu, tu je staza zdravlja sa senzornom baštom, potom priobalje Šodroša u parkovskoj zoni, ističe prof. dr Saša Orlović.

- Naš predlog je da se izvrši postepena zamena plantaža klonskih topola u sastojine bliske prirodnom sastavu. Dakle, da ih vratimo prirodi i da unosimo određene vrste kao što su puzavice, divlja loza, hmelj koje prave vertikalne zavese. Predviđa se sadnja više drvenastih vrsta: crne topole, domaće crne topole, bele topole i vrbe koje se već tamo nalaze, a dodaćemo i poljski jasen, hrast lužnjak, jer je to i njihovo stanište. Da bi održali potpunu prirodnost, odnosno da bismo imali više spratova, tu će se saditi i vrste nižih spratova, koje su manjih dimenzija, kao što su klen i crni orah. Jako je značajno što genetička struktura drveća neće biti narušena – istakao je Orlović.

Prof. dr Vuk Bogdanović sa Katedre za drumske saobraćajne sisteme  Fakulteta tehničkih naukau Novom Sadu je istakao da je saobraćajna studija NOSTRAM iz 2009. godine pokazala potrebu za izgradnju ovog mosta, koja je planirana za 2019. godinu, ali da je to išlo nešto sporije nego što su planovi predviđali.

- Saobraćajna studija „Smart mobility plan„, koja je rađena 2017. i 2019. godine, takođe je pokazala potrebu za izgradnju tog mosta, a modeli koji su napravljeni u studiji pokazali su da bi se izgradnjom tog mosta zahtevi za protokom na Mostu slobode smanjili za nekih 40 i  nešto više procenata, a na Varadinskoj dugi za više od 50 procenata – naznačio je Bogdanović.

Po njegovim rečima, novi most bi smanjio zagušenja i gužve koje se sada javljaju na Bulevaru oslobođenja i na svim raskrsnicama koje vode ka zapadnim delovima grada od Mosta slobode do Futoške ulice. Uz to, saobraćaj bi bio mnogo ravnomernije raspoređen na uličnu mrežu, nego što je sada.

Njegov kolega prof. dr Saša Orlović, direktor Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu i rukovodilac tima za izradu smernica za revitalizaciju prostora oko izgradnje mosta Novi Sad-Sremska Kamenica sa okruženjem, rekao je da cilj tima bio da predstavi rešenja za obnovu područja ekološkog koridora Dunava i očuvanje njegove prohodnosti za migracije živog sveta.

- Takođe, zadatak nam je bio da napravimo stručnu osnovu za zonaciju Ribarca i Kameničkog ostrva, koja obezbeđuje komplementarnost funkcija na jednom širem prostoru i da damo određena biološka i biotehnička rešenja za usaglašavanje funkcija prostora sa primerima. Mi smo celu to područje podelili na tri zone. Zona A predstavlja područje sa pretežnom funkcijom stanišnog tipa bliskom prirodnom stanju, dakle staništa diviljih vrsta. Zona B predstavlja uređenu parkovsko-izletničku zonu sa rekreativnim  sadržajima u pretežno prirodnom okruženju, dok se zona C odnosi na kontrolisano zelenilo sa zelenim „baferima” i koja se nadovezuje na prethodne dve zone – precizirao je Orlović.

Raznovrsnost šume, po njegovim rečima, dovešće do raznovrsnosti njenih stanara. Ista situacije je i sa travnim staništima, gde će se sejati domaće biljke, a po prvi put uveden i posebno stanište za oprašivače.

- Predvideli smo i stanište za očuvanje vodzemaca i gmizavaca, tako što smo preporučili da se očuva vodni režim u bliskom prirodnom stanju, da se ostavljaju mrtva stabla, ležeća ili dubeća. Takođe, da se postavi posebno usmereno osvetljenje objekata i saobraćajnica kako se ne bi toliko osvetljavao priobalni pojas i uznemiravale životinje – kazao je Orlović.

Pored toga, on kaže da će i ispod samog mosta biti zasađeno nisko rastinje, kako bi se životinje mogle nesmetano kretati. Orlović zaključuje da će ovim merama, uz sadnju do 20.000 sadnica, nakon izgradnje mosta u njegovoj okolini biti mnogo više staništa za živi svet. 

Svetozar Krstić