Представљамо нове мостове у Новом Саду: Мост у продужетку Булевара Европе

О техничким детаљима говорио је инжењер компаније која је пројектовала и која ће градити мост ЦРБЦ Александар Николић, о утицају на градски саобраћај проф. др Вук Богдановић са ФТН-а, а о томе како ће природа око и испод моста бити сачувана и обогаћена проф. др Саша Орловић из Института за низијско шумарство. 

- Објекат је дужине око 2.500 метара и састоји се из два дела: главне конструкције која се односи на мост преко реке Дунав и прилазне конструкције која је дефинисана као вијадукт и практично је денивелисана у односу на постојеће саобраћајнице. Дужина вијадукта је 1.387 метара, док је сама дужина саме мостовске конструкције преко Дунава 880 метара – казао је Александар Николић у свом излагању у Свечаној сали Градске куће. 

Он је назначио да су током пројектовања поштовани сви захтеви који се тичу распона и пловидбеног пута, узимајући у обзир да је Дунав међународни пловни пут. 

- Општи профил моста је ширине 29,4 метра и у оквиру профила дефинисане су две коловозне траке са по две саобраћајне траке по смеру. Ширина коловоза је седам метара, док су саобраћајне траке широке 3,25 метара са припадајућим ивичним тракама. Такође, на мосту је већ дефинисана и изградња обостраних пешачко-бициклистичких стаза, пешачке стазе су ширине 1,75 метара, док је ширина бициклистичких стаза 2,1 метар – прецизирао је Николић.

Проф. др Вук Богдановић са Катедре за друмске саобраћајне системе  Факултета техничких наукау Новом Саду, подсетио је да четврти мост "уцртан" у градске планове још 1934. године, а потом и у свим каснијим урбанистичким документима, те да су га предвиделе и све саобраћајне студије од шездесетих година прошлог века.

- Оно што је спречавало реализацију те идеје и градњу моста, била је позиција Ранжирне станице на Детелинари, чије измештање је било веома скупо и компликовано и потрајало је дуги низ година. Када је Булевар Европе практично завршен 2013. године, створили су се сви услови за реализацију ове идеје – напоменуо је Богдановић.

Како је истакао, у питању је „екстрадос” мост, са косим затегама и три једнострука пилона. 

- Висина пилона је 30 метара, правоугаоног облика су у основи 2,5 пута пет метара са стабилизацијом косим затегама и сваки се темељи на укупно 26 бушених шипова пречника два метра. На сваком од пилона биће 11 косих затега у паровима. У кориту реке ослањаће се на наглавице од 40 пута 22 и пута шест метара, за сваки стуб у кориту Дунава – навео је Николић.

Подсетио је и да ће мост почињати у продужетку Булевара Европе на укрштању с Улицом Тоне Hayića. 

- Ту имамо узлазно-силазну конструкцију, долази до денивелације и формира се двотрачна саобраћајница ширине коловоза седам метара. Полазећи даље својом трасом, преко кружне раскрснице булевара Европе, Патријарха Павла и Цара Лазара, наставља даље до Улице хероја Пинкија. Након тога попречни профил моста се мења, са двотрачног пута на две коловозне траке са по две саобраћајне траке у оба смера, а овај профил се задржава све до прикључења моста на Карађорђеву улицу и државни пут 2.А реда 119 на сремској страни – рекао је Александар Николић из ЦРБЦ-а.

По његовим речима, на траси је планирана изградња и реконструкција пет локација са кружним раскрсницама, од којих се четири граде нове.

- Постојећа укрштања се реконструишу у кружни ток саобраћаја, док се кружни ток на укрштању булевара Европе, Цара Лазара и Патријарха Павла само реконструише. Завршетак трасе на сремској страни је велики кружни ток са издвојеним десним скретањима за бољу проточност и приступачност. У овом делу имамо дефинисану изградњу шест узлазно-силазних рампи, које би требало да повежу градске улице са денивелисаном кострукцијом моста која ће имати ранг градске саобраћајнице са рачунском брзином од 80 км/х – напоменуо је Николић.

Поред рампи за моторна возила, Николић каже да је пројектом  дефинисана и изградња четири пешачко-бициклистичке рампе.

- У овом смислу поштовани су сви услови да се градска мрежа бициклистичких саобраћајница повеже са сремском страном, а касније, путем обилазнице, и са Фрушкогорским коридором и Националним парком, што је део пројекта Фрушкогорског коридора. Ове рампе би требало да савладају висине од 10 и 18 метара – додао је Николић.

У подручју коју је обрађивао тим стручњака са ПМФ-а, Института и покрајинског Завода за заштиту природе, има 150 хектара шума и шумског земљишта од којег је једна трећина под шумом и то углавном страних врста: клонске тополе и америчког јасена. Зеленим појасом би минимизовао утицај моста на околину, ту је стаза здравља са сензорном баштом, потом приобаље Шодроша у парковској зони, истиче проф. др Саша Орловић.

- Наш предлог је да се изврши постепена замена плантажа клонских топола у састојине блиске природном саставу. Дакле, да их вратимо природи и да уносимо одређене врсте као што су пузавице, дивља лоза, хмељ које праве вертикалне завесе. Предвиђа се садња више дрвенастих врста: црне тополе, домаће црне тополе, беле тополе и врбе које се већ тамо налазе, а додаћемо и пољски јасен, храст лужњак, јер је то и њихово станиште. Да би одржали потпуну природност, односно да бисмо имали више спратова, ту ће се садити и врсте нижих спратова, које су мањих димензија, као што су клен и црни орах. Јако је значајно што генетичка структура дрвећа неће бити нарушена – истакао је Орловић.

Проф. др Вук Богдановић са Катедре за друмске саобраћајне системе  Факултета техничких наукау Новом Саду је истакао да је саобраћајна студија НОСТРАМ из 2009. године показала потребу за изградњу овог моста, која је планирана за 2019. годину, али да је то ишло нешто спорије него што су планови предвиђали.

- Саобраћајна студија „Смарт mobility план„, која је рађена 2017. и 2019. године, такође је показала потребу за изградњу тог моста, а модели који су направљени у студији показали су да би се изградњом тог моста захтеви за протоком на Мосту слободе смањили за неких 40 и  нешто више процената, а на Варадинској дуги за више од 50 процената – назначио је Богдановић.

По његовим речима, нови мост би смањио загушења и гужве које се сада јављају на Булевару ослобођења и на свим раскрсницама које воде ка западним деловима града од Моста слободе до Футошке улице. Уз то, саобраћај би био много равномерније распоређен на уличну мрежу, него што је сада.

Његов колега проф. др Саша Орловић, директор Института за низијско шумарство и животну средину и руководилац тима за израду смерница за ревитализацију простора око изградње моста Нови Сад-Сремска Каменица са окружењем, рекао је да циљ тима био да представи решења за обнову подручја еколошког коридора Дунава и очување његове проходности за миграције живог света.

- Такође, задатак нам је био да направимо стручну основу за зонацију Рибарца и Каменичког острва, која обезбеђује комплементарност функција на једном ширем простору и да дамо одређена биолошка и биотехничка решења за усаглашавање функција простора са примерима. Ми смо целу то подручје поделили на три зоне. Зона А представља подручје са претежном функцијом станишног типа блиском природном стању, дакле станишта дивиљих врста. Зона Б представља уређену парковско-излетничку зону са рекреативним  садржајима у претежно природном окружењу, док се зона Ц односи на контролисано зеленило са зеленим „баферима” и која се надовезује на prеthodnе две зоне – прецизирао је Орловић.

Разноврсност шуме, по његовим речима, довешће до разноврсности њених станара. Иста ситуације је и са травним стаништима, где ће се сејати домаће биљке, а по први пут уведен и посебно станиште за опрашиваче.

- Предвидели смо и станиште за очување водземаца и гмизаваца, тако што смо препоручили да се очува водни режим у блиском природном стању, да се остављају мртва стабла, лежећа или дубећа. Такође, да се постави посебно усмерено осветљење објеката и саобраћајница како се не би толико осветљавао приобални појас и узнемиравале животиње – казао је Орловић.

Поред тога, он каже да ће и испод самог моста бити засађено ниско растиње, како би се животиње могле несметано кретати. Орловић закључује да ће овим мерама, уз садњу до 20.000 садница, након изградње моста у његовој околини бити много више станишта за живи свет. 

Светозар Крстић