Predmeti s pričom idealan poklon
U potrazi za autentičnim suvenirom koji će biti uspomena na Novi Sad, možda nas put neće isprva navesti na Muzej Vojvodine kraj Dunavskog parka, ali uz dobrog vodiča ili, još bolje, preporuku, imaćete iznenađujuće bogat izbor po pristupačnim cenama.
„Ručno rađene i bojene replike preistorijskih predmeta koji se čuvaju u zbirci našeg muzeja, kao što su idoli, za koje se smatralo da čuvaju od nedaća i s kojima su sahranjivali pokojnike, dojmile su se i ambasadorke Australije, te je kupila nekoliko komada“, kaže Vesna Šišić iz suvenirnice.“Kopije antičkog i srednjovekovnog prstenja od srebra s lokaliteta Kruševlje, Brest, Arača i Gomolava, uz koje se dobija deklaracija o kvalitetu i poreklu, mogu se kupiti po 1.000 do 1.500 dinara, dok narukvice koštaju od 3.500 do 3.900. Familija Bošković iz Rume izrađuje za nas nakit po uzoru na keltski, a u ponudi imamo i narukvice s preistorijskim motivima lova na glinenim pločicama povezanim kožicom.“
U ponudi su ručno rađene i bojene replike preistorijskih predmeta, kopije antičkog i srednjovekovnog prstenja od srebra, čestitke, minijature, broševi, ogrlice i minđuše od slame...
Zaštitni znak Muzeja Vojvodine je svakako minijatura rimskog paradnog šlema s kraja četvrtog veka nove ere, pronađenog 1955. u selu Berkasovo, kod Šida, koju je kao poklon poneo predsednik Tomislav Nikolić kad je išao u zvaničnu posetu Lisabonu. Čestitki s uskršnjim, božićnim i drugim motivima, urađenih po uzoru na originale s kraja 19. veka, kaže naša sagovornica, nema nigde drugde u gradu, kao ni razglednica-fotografija Radivoja Simonovića s prizorima iz života Vojvođana s početka 20. veka.
Etnografsko nasleđe predano čuvaju udruženja žena iz Kaća, Bačkog Jarka, Temerina, Bačkog Petrovca, Kučeva, Vršca, Tavankuta...
„Ima zanata koji polako odumiru“, dodaje Vesna Šišić.“ Teško je već naći osobe koje poznaju tradicionalni slovački vez, prepoznatljiv po plavom i crvenom koncu. Kod nas možete kupiti, recimo, čestitke, minijature, broševe, ogrlice i minđuše od slame, slovačke metlice kojima se teraju zle misli i kletve, lutkice i biblijske motive od kukuruzovine. Ljudi, pogotovo stranci, cene kad vide da je nešto rađeno ručno, tehnikama i materijalima karakterističnim za naše podneblje.“
U komercijalni program je, osim svima omiljenih magneta, uvršćena unikatna drvena lutkica Juca, koja nosi opšte karakteristike Vojvođanke, kao što su zaobljenost, blag izraz lica i narodna nošnja, ali i čokolada „eugen”, elegantno upakovana u papir s motivom našeg grada, nazvana prema vojskovođi Eugenu Savojskom koga su davne 1697, uoči bitke kod Sente, šajkaški graničari dočekali s toplim slatkim napitkom. Kako saznajemo iz njegovog dnevnika, to je prvi pisani dokument o čokoladi u našem podneblju.
Strukturu posetilaca suvenirnice čine uglavnom deca, penzioneri i stranci.
„Dolaze nam s raznih strana, pa i iz muslimanskih zemalja“, kaže muzejski vodič Ljubomir Petrović.“Najviše je Kineza, koji se, u suštini, upoznaju, kako s našom kulturom, tako i s evropskom. Uglavnom su srednjeg staleža, obrazovani i znaju engleski. Nisu nepripremljeni kao, na primer Amerikanci, koji se oduševe već činjenicom da je nešto staro 100 godina. Englezi su načitani i tačno znaju šta obilaze, dok su Rusi toliko otvoreni prema Srbima da se neretko izljube pri susretu s nama.“
S. Milačić
