Предмети с причом идеалан поклон
У потрази за аутентичним сувениром који ће бити успомена на Нови Сад, можда нас пут неће испрва навести на Музеј Војводине крај Дунавског парка, али уз доброг водича или, још боље, препоруку, имаћете изненађујуће богат избор по приступачним ценама.
„Ручно рађене и бојене реплике преисторијских предмета који се чувају у збирци нашег музеја, као што су идоли, за које се сматрало да чувају од недаћа и с којима су сахрањивали покојнике, дојмиле су се и амбасадорке Аустралије, те је купила неколико комада“, каже Весна Шишић из сувенирнице.“Копије античког и средњовековног прстења од сребра с локалитета Крушевље, Брест, Арача и Гомолава, уз које се добија декларација о квалитету и пореклу, могу се купити по 1.000 до 1.500 динара, док наруквице коштају од 3.500 до 3.900. Фамилија Бошковић из Руме израђује за нас накит по узору на келтски, а у понуди имамо и наруквице с преисторијским мотивима лова на глиненим плочицама повезаним кожицом.“
У понуди су ручно рађене и бојене реплике преисторијских предмета, копије античког и средњовековног прстења од сребра, честитке, минијатуре, брошеви, огрлице и минђуше од сламе...
Заштитни знак Музеја Војводине је свакако минијатура римског парадног шлема с краја четвртог века нове ере, пронађеног 1955. у селу Беркасово, код Шида, коју је као поклон понео председник Томислав Николић кад је ишао у званичну посету Лисабону. Честитки с ускршњим, божићним и другим мотивима, урађених по узору на оригинале с краја 19. века, каже наша саговорница, нема нигде другде у граду, као ни разгледница-фотографија Радивоја Симоновића с призорима из живота Војвођана с почетка 20. века.
Етнографско наслеђе предано чувају удружења жена из Каћа, Бачког Јарка, Темерина, Бачког Петровца, Кучева, Вршца, Таванкута...
„Има заната који полако одумиру“, додаје Весна Шишић.“ Тешко је већ наћи особе које познају традиционални словачки вез, препознатљив по плавом и црвеном концу. Код нас можете купити, рецимо, честитке, минијатуре, брошеве, огрлице и минђуше од сламе, словачке метлице којима се терају зле мисли и клетве, луткице и библијске мотиве од кукурузовине. Људи, поготово странци, цене кад виде да је нешто рађено ручно, техникама и материјалима карактеристичним за наше поднебље.“
У комерцијални програм је, осим свима омиљених магнета, увршћена уникатна дрвена луткица Јуца, која носи опште карактеристике Војвођанке, као што су заобљеност, благ израз лица и народна ношња, али и чоколада „еуген”, елегантно упакована у папир с мотивом нашег града, названа према војсковођи Еугену Савојском кога су давне 1697, уочи битке код Сенте, шајкашки граничари дочекали с топлим слатким напитком. Како сазнајемо из његовог дневника, то је први писани документ о чоколади у нашем поднебљу.
Структуру посетилаца сувенирнице чине углавном деца, пензионери и странци.
„Долазе нам с разних страна, па и из муслиманских земаља“, каже музејски водич Љубомир Петровић.“Највише је Кинеза, који се, у суштини, упознају, како с нашом културом, тако и с европском. Углавном су средњег сталежа, образовани и знају енглески. Нису неприпремљени као, на пример Американци, који се одушеве већ чињеницом да је нешто старо 100 година. Енглези су начитани и тачно знају шта обилазе, док су Руси толико отворени према Србима да се неретко изљубе при сусрету с нама.“
С. Милачић
