Pravnici posao čekaju duže od pet godina, a zidara i tesara nema dovoljno

Najviše je ekonomista, pravnika, psihologa, profesora srpskog jezika i književnosti, ratarskih tehnologa, doktora stomatologije i profesora geografije. S druge strane, a po podacima Filijale Novi Sad, najbrže do posla dolaze: informatičari, građevinski inženjeri, farmaceuti i matematičari. 

Neki od Novosađana su nakon višegodišnjeg traganja za poslom fakultetsku diplomu zamenili kozmetičarskim zanatom.

- Godinama sam bila apsolvent na Filozofskom fakultetu, gde sam diplomirala i imam zvanje profesora srpskog jezika i književnosti. Uporedo sam radila u kafiću, pa kasnije i u butiku, pa se studiranje oteglo. Na kraju, kada sam želela da radim u struci, ispostavilo se da posla nema i da se godinama čeka zaposlenje u školi. Upravo zbog toga sam završila kurs za kozmetičara, konkretno manikir, i počela da radim u jednom kozmetičkom salonu. Sada me je korona malo omela, ali i dalje mogu da zaradim više nego što bih u školi, pošto izlivanje noktiju ili dopuna koštaju od 1.200 do 1.500 dinara. Tokom dana uradim bar tri mušterije - kaže Snežana B.

Kada je reč o zanatima i srednjoj školi, najtraženiji su: zavarivači, operateri na CNC mašinama, vozači, knjigovođe, mesari, građevinski radnici svih profila i farmaceutski tehničari.

Predsednik sindikata građevinarstva Vojvodine i Novog Sada Josip Modić kaže za “Dnevnik” da je potreba za radnicima u sektoru građevine sve veća, zbog čega su im i dnevnice porasle i da korona ne utiče na ovaj sektor.

- Velika je potražnja za zidarima, armiračima, tesarima, električarima, variocima, bravarima, građevinskim inženjerima. Dosta majstora dolazi i sa juga Srbije. Tome u prilog ide i podatak da je sve teže naći stan u Novom Sadu, pošto, pored studenata, sada u gradu boravi dosta i majstora - kaže Modić.  

Potražnja za dobrim majstorima je, kaže Modić, uticala i na to da im dnevnice rastu, a plate u ovom sektoru su od 50.000 do 120.000 dinara.

- U građevini se dosta radi i po deset sati dnevno, pa i subotom. Ima i onih koji su se zbog korone vratili iz inostranstva. Izračunali su da im je bolje da budu s porodicom, jer, iako je plata u inostranstvu veća, veći su i troškovi, pa to presudi da ostanu u Srbiji - kaže Modić. 

Kada je reč o evidenciji onih sa srednjom školom koji teže dolaze do posla i na njega čekaju duže od pet godina su: maturanti gimnazije, ekonomski tehničari, hemijsko-tehnološki tehničari, ratarsko-povrtlarski tehničari i mašinski tehničari-konstruktori.

Na evidenciji Nacionalne službe za zapošnjavanje je u Novom Sadu 31. marta ove godine registrovano 14.576 nezaposlenih. U istom periodu prethodne godine je bilo 14.240, a 2019. broj nezaposlenih je 15.422.

Bez posla je mlađih od 30 godina 2.793. Od ukupnog broja nezaposlenih, njih 47,57 odsto je sa srednjom školom, a visokoobrazovanih 34,04 odsto.

Za one koji su dugo na evidenciji, kako kažu u Nacionalnoj službi za zašpošljavanje, pripremljeni su i programi. Među njima je i stručna praksa i pripravništvo za mlade, koji još nemaju radnog iskustva u struci, program sticanja praktičnih znanja za dugoročno nezaposlene, obuka za poznatog poslodavca i obuke za tržište rada.

- Na raspolaganju su im i subvencije za pokretanje sopstvenog posla, a postoje i direktni finansijski podsticaji za poslodavce koji bi zaposlili nekoga ko je dugoročno nezaposlen -  zaključuju u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Slađana Aničić Ilić