Правници посао чекају дуже од пет година, а зидара и тесара нема довољно

Највише је економиста, правника, психолога, професора српског језика и књижевности, ратарских технолога, доктора стоматологије и професора географије. С друге стране, а по подацима Филијале Нови Сад, најбрже до посла долазе: информатичари, грађевински инжењери, фармацеути и математичари. 

Неки од Новосађана су након вишегодишњег трагања за послом факултетску диплому заменили козметичарским занатом.

- Годинама сам била апсолвент на Филозофском факултету, где сам дипломирала и имам звање професора српског језика и књижевности. Упоредо сам радила у кафићу, па касније и у бутику, па се студирање отегло. На крају, када сам желела да радим у струци, испоставило се да посла нема и да се годинама чека запослење у школи. Управо због тога сам завршила курс за козметичара, конкретно маникир, и почела да радим у једном козметичком салону. Сада ме је корона мало омела, али и даље могу да зарадим више него што бих у школи, пошто изливање ноктију или допуна коштају од 1.200 до 1.500 динара. Током дана урадим бар три муштерије - каже Снежана Б.

Када је реч о занатима и средњој школи, најтраженији су: заваривачи, оператери на ЦНЦ машинама, возачи, књиговође, месари, грађевински радници свих профила и фармацеутски техничари.

Председник синдиката грађевинарства Војводине и Новог Сада Јосип Модић каже за “Дневник” да је потреба за радницима у сектору грађевине све већа, због чега су им и дневнице порасле и да корона не утиче на овај сектор.

- Велика је потражња за зидарима, армирачима, тесарима, електричарима, вариоцима, браварима, грађевинским инжењерима. Доста мајстора долази и са југа Србије. Томе у прилог иде и податак да је све теже наћи стан у Новом Саду, пошто, поред студената, сада у граду борави доста и мајстора - каже Модић.  

Потражња за добрим мајсторима је, каже Модић, утицала и на то да им дневнице расту, а плате у овом сектору су од 50.000 до 120.000 динара.

- У грађевини се доста ради и по десет сати дневно, па и суботом. Има и оних који су се због короне вратили из иностранства. Израчунали су да им је боље да буду с породицом, јер, иако је плата у иностранству већа, већи су и трошкови, па то пресуди да остану у Србији - каже Модић. 

Када је реч о евиденцији оних са средњом школом који теже долазе до посла и на њега чекају дуже од пет година су: матуранти гимназије, економски техничари, хемијско-технолошки техничари, ратарско-повртларски техничари и машински техничари-конструктори.

На евиденцији Националне службе за запошњавање је у Новом Саду 31. марта ове године регистровано 14.576 незапослених. У истом периоду prеthodnе године је било 14.240, а 2019. број незапослених је 15.422.

Без посла је млађих од 30 година 2.793. Од укупног броја незапослених, њих 47,57 одсто је са средњом школом, а високообразованих 34,04 одсто.

За оне који су дуго на евиденцији, како кажу у Националној служби за зашпошљавање, припремљени су и програми. Међу њима је и стручна пракса и приправништво за младе, који још немају радног искуства у струци, програм стицања практичних знања за дугорочно незапослене, обука за познатог послодавца и обуке за тржиште рада.

- На располагању су им и субвенције за покретање сопственог посла, а постоје и директни финансијски подстицаји за послодавце који би запослили некога ко је дугорочно незапослен -  закључују у Националној служби за запошљавање.

Слађана Аничић Илић