POZORIŠTE IZ KOFERA Lutkama donose osmeh na dečja lica

Na bajkovit način, kroz igru, lutku i animaciju, ekipa „iz kofera” odlučila je da u novosadskim mališnima budi kulturne navike, zbog čega ta mala putujuća trupa odigra u jednoj sezoni i do 370 predstava u Novom Sadu, Vojvodini, a i šire.

Direktor i organizator pozorišta Siniša Milić rekao je da je njihov teatar u stvari porodični, pošto je za animaciju lutaka, osim njega i njegove supruge, zadužena i kćerka Suzana.

– Ljudima je interesatno što smo mi malo putujuće porodično pozorište, naša scenografija uvek mora biti živopisna i pokretna, taman toliko da može da stane u auto, jer njeno mesto nije pozornica, nego maštovita radionica putovanja po dečjim festivalima, vrtićima, parkovima i školama – rekao je Milić, i dodao da su deca najvernija publika, koju je nemoguće lagati. – Dok god je u publici mir, dok god se za vreme predstave ni muva ne čuje, znači da je predstava uspela, i mi smo srećni.

Pozorište iz kofera tokom jula priprema dve predstave. Tako će meštani Telepa u „Adrenalin parku” danas od 18 časova moći da pogledaju „Crvenkapu”, dok će se u isto vreme u utorak, 24. jula, u tržnom centru Big igrati predstavu „Princeza na zrnu graška”. Pripremaju i dve predstave u avgustu – „Priču s malog salaša” i „Pingvin-gvina” ispred picerije Alo na Novom naselju. Od septembra počinje redovna sezona Pozorišta iz kofera s repertoarom od 13 predstava, koje se svake godine izvode u malom amfiteatru na Spensu.

Animatorka i rediteljka Emina Vasić Milić istakla je da lutke imaju isceljujuću i terapeutsku moć.

– S lutkama ništa nije banalo, sve je uzvišeno, deca mnogo lakše mogu da se otvore kroz direktan kontakt s lutkom, koja je umetničko delo – rekla je Emina Vasić Milić. – Kada gledate „Hamleta” u pozorištu, konkretan glumac igra konkretan lik, ali ukoliko ga igra lutka, onda to više nije „Hamlet”, nego nešto mnogo šire – hamletizam. Svi Hamleti ovoga sveta sada su sadržani u jednom lutku. Onda zamislite koliko je to samo slatko, kada se one na sceni poljube.

Što se tiče repertoara i biranja priča za mališane, Siniša i Emina kažu da najčešće obrađuju klasične bajke na moderan način, bez strašnih scena, u kombinaciji sa živim glumcem i lutkom, kao što su „Tri praseta”, „Princeza na zrnu graška”, „Crvenkapa”. – Radili smo bugarske, poljske i češke priče, poput „Uobražene mišice”, „Hrabrog tigrića”, „Gulivera u zemlji lutaka”, isto tako uzimamo i savremene tekstove, recimo Stevana Pešića – rekla je Emina.

Ekipa „Pozorišta iz kofera” ima sve što bi trebalo da ima jedno pravo profesionalno lutarsko pozorište – kreatore lutaka iz Bugarske i Subotice, kompozitora Batu Nonina za muziku, baletskog pedagoga Kseniju Dinjaški za scenki pokret i lutke. Emina i Siniša najčešće koriste maneken-lutke (na sceni se vide glumac i lutka), ginjole, maske, i lutke u veličini čoveka, od kojih se animatori ne vide, kakva je, na primer, u predstavi „Princeza na zrnu graška”.

– Što se tiče pravljenja lutaka, ja sam se uvek divila jednostavnoj Diznijevoj estetici, i ostala joj dosledna. Ne treba da postoji prevelika stlizacija u lutkarstvu namenjenom deci – istakla je Emina, dodavši da deca u svom odrastanju treba da vide pravu klasičnu lutku, da znaju da je vuk – vuk, da je zec – zec.

Direktor pozorišta Siniša Milić je rekao da je posao lutkara fizički veoma iscrpljujući, ali da je psihički najveće duhovno bogatstvo koje čovek može dobiti, te da oni vole svoj posao.

M. Jakobac