Potrošačko ćoše: Od mesa piletina najčešće na tanjiru

Novosađani se slažu da se najviše kupuju pileće belo meso, kao i krilca, bataci i karabataci, a od svinjskog mesa najčešće krmenadle, rebarca i mleveno. U znatno manjoj meri prodaje se i junetina, koja daje poseban ukus pri kuvanju supe ili spremanju čuvene sarme što će se u narednom periodu sve više činiti.

Pogodna za brzo spremanje i najčešće omiljena deci, piletina je obavezna u svakoj mesari i supermarketu. Za kilogram celog pileta potrebno je izdvojiti od 170 do 290 dinara, a često se mogu pronaći i batak i karabatak, zapakovani zajedno, po 240 dinara. Za kilogram pilećeg belog mesa, u zavisnosti od toga da li je s kostima ili bez njih, treba platiti između 380 i 540 dinara. Kilogram bataka košta 350, a krila 230 dinara. Za kuvanje domaće supe potrebna su nam i pileća leđa, a ona se u mesarama mogu pronaći za 95 dinara.

Za svinjeći but građani bi trebalo da izdvoje od 475 do 500 dinara, a kilogram svinjskog karea i vrata košta 445, dok se kilogram dimljenog svinjskog vrata ceni 790 dinara. Čest dodatak čorbastim, kuvanim jelima, ili pak sveže pečena rebarca, mogu se pronaći po 435 dinara kilogram. Ljubitelji roštilja i porodičnih okupljanja mogu pronaći roštilj-kobasice po 425 do 560 dinara kilogram, kao i slaninu, čija je cena 395 dinara. Mlevena svinjetina košta od 389 do 495 dinara.

Prilika da vidimo suhomesnate proizvode u korpi kupca je svakodnevna. Bilo da je deo doručka ili slasnog sendviča, često ih pazarimo, kako u mesarama, tako i u supermarketima. Za kilogram sušene slanine potrebno je izdvojiti od 800 do 1.190 dinara, dok čajna kobasica košta 940 dinara, a cena kulena je od 1.100 do 1.318.

Kobasice za kuvanje, kao i viršle u rinfuzi, mogu se kupiti po cenama između 190 i 300 dinara, u zavisnosti od toga da li je u pitanju mesara ili market.

Od junećeg mesa, najčešće se kupuju grudi, po 450 dinara, rebra koštaju između 450 i 550, a mleveno meso od 650 do 700. Cena juneće krmenadle po kilogramu je 590, vrata 700, ribića 750, a buta 739 dinara.

D. Andulajević

foto: „Dnevnik”

                                                                                                                     ANKETA:

GDE PAZARITE MESO?

Saša Topić,

studentkinja:

– Ne kupujem meso toliko često jer sam student i kada dolazim u dom, donosim namirnice od kuće. Najčešće jedem piletinu i kada treba da je kupim, najradije odem u mesaru. Iako su cene više nego u supermarketima, mislim da je meso ipak svežije, a to mi je bitno pošto ne želim da jedem pokvarenu hranu.

Milan Ivan,

baletski igrač:

– Često kupujem meso i zadovoljan sam cenama. Mesare su specijalizovane za proizvodnju mesa i mesari rado pomognu kupcima u odabiru pa u njih imam najviše poverenja. Kupujem piletinu jer samo nju jedem. Mislim da je kupovina mesa od privatnih domaćinstava najbolja opcija jer je sve sveže, domaće i sigurno.

Slavko Jovanović,

radnik:

– Meso nije ni skupo ni jeftino, cene bi mogle biti bolje, te sam relativno zadovoljan. Za svakodnevne potrebe najčešće kupujem svinjetinu, a junetina je najskuplja. Pretežno kupujem u mesarama jer smatram da u supermarketima meso stoji duže, a i sumnjivo mi je poreklo mesa u velikim kompanijama.

Sanja Radivojević,

studentkinja:

– Smatram da meso i nije toliko skupo, za moje potrebe cena je odgovarajuća. Uglavnom kupujem piletinu, i uvek to činim na istom mestu. Kada uporedim cene mesa u marketima i mesarama, pre ću odabrati market, koji je jeftiniji i dostupniji. Nisam primetila posebnu razliku u kvalitetu. 

D. Andulajević