Potrošači najčešće prigovaraju zbog obuće i odeće, ali i računa

Tako će i dalje, uz prikaz originalnog fiskalnog računa i njegove kopije, slipa ili izvoda iz banke ukoliko je proizvod plaćen karticom, moći da reklamiraju oštećenja uz mogućnost da im se vrati novac ukoliko od kupovine nije prošlo šest meseci, odnosno dobiju novi ili popravljen produkt ukoliko nije isteklo dve godine.

– Najbolje je kopirati račun jer su slipovi, odnosno papir na kojem se štampaju računi, takvi da brzo izblede, a nije zakonska obaveza trgovca da obezbedi deblji niti trajniji papir – kaže Marko Dragić, i dodaje da trgovac izdavanjem računa ispunjava svoju zakonsku obavezu, te da je na potrošaču na koji način će sačuvati dokaz o kupovini. – Fiskalni račun nas štiti dve godine, a više od toga jedino garancija, koja je komercijalna, a daje je sam proizvođač, koji njome garantuje za taj period. Ako je overena,  svakako je i garancija jedan od validnih dokaza za upućivanje reklamacija. Ukoliko je popravka tehničke prirode, trgovac je dužan da odgovori na nju roku od osam dana, a ima 30 za rešavanje problema, dok je za netehničke stvari osam dana za odgovor, a 15 dana za rešavanje. Takođe, trgovci ne smeju zahtevati da se uz proizvod koji se reklamira donese i originalna ambalaža.

Po poslednjim statistikama, koje su radili pre nekoliko meseci, Udruženje za zaštitu potrošača Vojvodine primilo je oko 8.000 prigovora građana. One se, kako objašnjava naš sagovornik, odnose na obuću i odeću, zatim na belu tehniku, ali i na telekomunikacione usluge, internet, kvalitet signala, te na nepoštenu trgovačku praksu, tj. na isticanje cena u prodavnicama. On dodaje da se dešava da trgovci neosnovano odbijaju reklamacije na oštećenu obuću pod izgovorom da je neodgovarajuće održavana, što znači da su oštećenja nastala krivicom potrošača, zbog tzv. lošeg gaženja, ogrebotina ili tome slično.

– Devedeset odsto reklamacija, kada je obuća u pitanju, odbija se baš iz tog razloga i onda teret dokazivanja prelazi na potrošača, koji je u obavezi da dokaže da oštećenje nije nastalo njegovom krivicom, nego da je u pitanju kvalitet proizvoda – kaže Dragić. – To jeste malo duži proces jer se dokazuje putem laboratorijskog ispitivanja, ali laboratorije trenutno nisu akreditovane za to, te mogu dati samo stručno mišljenje na osnovu vizuelnog pregleda. Imali smo slučajeva gde se jasno videlo da je obuća maksimalno iskorišćena, nošena, da nije odbovarajuće održavana niti korišćena. Dešava se da obuća pukne nakon nekoliko dana, kada se utvrđuje da je oštećenje nastalo zbog lošeg kvaliteta proizvoda. Ukoliko se dva ili više puta na proizvodu pojavljuje isti problem, potrošač ima zakonsko pravo na raskid ugovora, odnosno na povrat novca uz prikaz dokaza o kupovini.

Naš sagovornik dodaje da, ukoliko sugrađani imaju bilo kakav potrošački problem, mogu da im dostave prigovor pismeno ili da se obrate putem telefona, te dolaskom u njihovu kancelariju, Ravanička 11, a oni će im pružiti besplatnu pravnu pomoć, odnosno zastupanje pri rešavanju problema.

V. Bijelić

Foto: Arhiva „Dnevnika”

ANKETA:

DA LI ČUVATE FISKALNI RAČUN?

       Momčilo Marković, finansijski kontrolor:

– Kako kad, zavisi od toga koji proizvod kupujem. Uglavnom čuvam račune proizvoda veće vrednosti zbog garancije, a za one svakodnevne koje kupujem ne čuvam. Nisam do kraja upoznat s pravima koja mogu ostvariti putem računa, ali znam ono što se tiče garncije i reklamacija. Ranije sam reklamirao garderobu u butiku jednog čuvenog modnog brenda i to mi je uvaženo. Načuo sam i da mogu da reklamiram proizvode bez prikazivanja računa, ali ne znam kako to u praksi funkcioniše.

Vesna Škrivan Opačić, trgovkinja:

– U principu ne čuvam, sem za neke stvari koje bih eventualno trebalo da reklamiram i zamenim. Jednom sam menjala patike za sina i izborila sam se, bilo je teško, ali se dobro završilo. Ako kupite u privatnoj prodavnici npr. obuću, trgovci uvek traže razlog da vas odbiju. Mi smo dobili odgovor da patike nisu korišćene adekvatno. Šta to znači? Znam da svoja prava mogu da ostvarim i putem udruženja koja štite potrošače, ali nisam to koristila jer mislim da je to proces koji traje.

Milena Kovačević, saradnica u nastavi:

– Ne čuvam uvek. Kada kupujem nešto od garderobe ili tehnike, onda sačuvam. Kada kupujem proizvode za svakodnevnu upotrebu, račun ne čuvam jer mislim da neće trebati. Uvek ga uzmem, a posle bacim. Doduše, ako kupujem meso, često i sačuvam račun jer sam imala iskustvo da je bilo pokvareno pa smo ga vraćali. Iskustva s reklamacijom su mi uglavnom pozitivna, menjala sam garderobu. Mislim da me račun štiti oko 30 dana, tako su mi barem u buticima govorili.

Branislav Marić, diplomirani ekonomista:

– Ne čuvam, ali insistiram na tome da ga dobijem i uvek ga ponesem sa sobom, a posle ga bacim. Šta će mi? Doduše, kada kupujem nešto vrednije, onda čuvam račun. Uglavnom mi ga zaheftaju s garancijom pa ih čuvam zajedno. Nisam nikada reklamirao proizvode jer nisam za tim imao ni potrebu. Moje je pravo da ga uzmem prilikom kupovine, ali ima i zakonskih ograničenja jer ako te na 100-200 metara od prodavnice uhvati policajac, a nemaš fiskalni račun, može da te kazni.

V. Bijelić

Foto: V. Fif