Poslovni kompleks i nova zgrada Policijske uprave južno od Radničke ulice

Reč je o placevima u Radničkoj 30, 30a i 32, na kojima su mahom napušteni industrijski objekti, kao i glavna crpna stanica, čije je gašenje predviđeno nakon izgradnje novog kolektora duž Keja žrtava Racije.

Kada je reč o saobraćaju ne planiraju se veće izmene, osim što se predviđaju novi kolski ulazi u Radničkoj 30 i 30a, u skladu s namenom prostora i protivpožarnim uslovima. Urbanisti navode da taj deo grada, zbog položaja, ima veliki potencijal za urbani razvoj, ali i problem s parkiranjem vozila, što će biti rešeno izgradnjom podzemnih etaža za sve planirane objekte.

Planom obuhvaćeno područje podeljeno je na četiri urbanističke celine, s tim što će od ukupne površine objekti zauzimati 6.421 kvadratni metar. U jugozapadnom delu, na površini od 0,65 hektara, predviđen je  poslovni kompleks, koji bi trebalo da se gradi i u severozapadnom delu, površine 0,41 hektara. U sredini prostora, površine 0,28 hektara, planiran je kompleks Ministarstva unutrašnjih poslova, uz mogućnost da na tom mestu budu smeštene i neke druge, srodne državne službe. Preostalih 0,44 hektara obuhvata Radničku ulicu i pristupnu saobraćajnicu, a tu su i travnate površine i drvored koprivića, koji bi, po oceni urbanista, trebalo sačuvati.

Osim Policijske uprave, u trospratnom kompleksu državnih organa mogu biti smeštene i službe poput sudstva  i tužilaštava. Na ravnom krovu tog objekata planiran je vrt sa sportskim sadržajima.

Iako plan predviđa formiranje dva poslovna kompleksa, nije navedeno koliko će svaki od njih imati zgrada. U tim objektima mogući su administrativni, turistički i ugostiteljski sadržaji, kao i trgovina i uslužne delatnosti, ali i sadržaji iz oblasti kulture i obrazovanja. Imajući u vidu da je u blizini Univerzitet, urbanisti preporučuju sadržaje koji bi podstakli saradnju s fakultetima, poput naučnoistraživačkog centra. Osim toga, u neposrednom okruženju planiranih kompleksa su Dunav i Petrovaradinska tvrđava pa je moguće graditi i hotel s kongresnim centrom. S obzirom na to da je nedaleko i OŠ „Đorđe Natošević”, u prizemlju objekata ne bi trebalo dozvoliti otvaranje kladionica, kockarnica, kompjuterskih igraonica i sl.

Poslovni kompleks u jugozapadnom delu prostora može imati od jedne do sedam etaža, odnosno na nekim delovima i do deset, imajući u vidu da različiti sadržaji zahtevaju drugačije spratne visine (od 2,5 do 3,5 metara), s tim da ne prelaze kotu objekta sa sedam spratova. Kako je u tekstu plana navedeno, izgrađenost ne sme biti veća od 50 odsto, od kojih deset odsto parcele može zauzeti zgrada s deset spratova.

Na severozapadnom delu planiranog opštegradskog centra, na mestu gde je trenutno crpna stanica, predviđen je četvorospratni kompleks, s povučenom petom etažom, namenjen poslovanju. Na tom delu površine, ka Bulevaru cara Lazara, dozvoljena je gradnja i objekta s deset spratova, koji ne sme zauzimati više od 20 odsto parcele. Uslov za izgradnju tog kompleksa je izmeštanje crpne stanice, što bi, po nekim najavama, moglo biti završeno za godinu ili dve, odnosno kad bude izgrađena nova. Osim drvoreda koprivića u Radničkoj ulici, koji je kao spomenik prirode pod zaštitom, biće sačuvana i većina stabala na planom obuhvaćenom području. Urbanisti preporučuju da krov podzemne garaže bude ozelenjen, te da ga korisnici poslovnih objekata koriste kao vrt. Planirani kompleksi trebalo bi da imaju bar 20 odsto zelenih površina.

Područje između Radničke ulice, Stražilovske, Keja žrtava Racije i Bulevara cara Lazara formirano je kao pružni pojas uz prvu železničku prugu, koja je 1883. godine grad povezala s Budimpeštom i Zemunom. Na tom mestu organizovana je prva industrijska zona, a poseban značaj  prostor dobija izgradnjom Bulevara koji je povezao Telep, Liman i Univerzitetski centar s obalom Dunava i Petrovaradinom, ali i gradnjom Spensa.

Do kraja šezdesetih godina prošlog veka tu je bilo nekoliko industrijskih preduzeća kao što su „Albus”, „Idol”, „Danubijus”, koja su u međuvremenu iseljena, a proteklih decenija tu je smeštena i policijska stanica. Proces rekonstrukcije prostora započeo je nakon preseljenja fabrika, i dok su neka skladišta već srušena, slična sudbina čeka i preostale objekte. Gradska uprava za građevinsko zemljište i investicije krajem godine je pokrenula postupak za rušenje nekadašnje fabrike sapuna „Albus” u Radničkoj 32, odnosno u toku je tender za izbor izvođača.

Plan generalne regulacije prostora južno od Radničke ulice na javnom uvidu je do 29. januara, a u tom periodu zainteresovani ga mogu pogledati u JP „Urbanizam” na Bulevaru cara Lazara, kao i na sajtu tog preduzeća, ali i u prostorijama mesne zajednice „Sonja Marinković” na Keju žrtava Racije 4. Pisane primedbe i sugestije na plan podnose se Upravi za urbanizam u Školskoj 3, do kraja javnog uvida, a nakon toga o njima će raspravljati Komisija za planove, i to 6. februara od 9 časova, u Plavoj sali Skupštine grada.

J. Vukašinović