Porodica Vojnović u Begeču pronašla sebe u poljoprivrednoj proizvodnji

- Bio sam vojno lice u mornarici i ranije sam otišao u penziju s idejom da započnem neki hobi posao, što je rezultiralo vinarstvom i vinogradarstvom – kaže Savo Vojnović. – Isprva sam kupovao grožđe, a danas u vlasništvu imam sedam hektara vinograda i obrađujem još pet hektara čiji vlasnici žive u Australiji. Prvi sam zasadio 2012. godine u Begeču za eksperiment i ambijent, da bi kasnije vinogradi počeli nicati i u Sremu.

Kako kaže, još pre jednog veka se familija Vojnović bavila proizvodnjom vina, a on je nakon zastoja, ponovo pokrenuo. 

- Najviše volim da citiram Balaševićeve stihove “Geni su staro čokoće”, jer je verovatno kod mene proradio gen od predaka – priča naš sagovornik. - Moji dedovi su se bavili vinogradarstvom i vinarstvom posle Prvog svetskog rata. U Sremu, na padinama Fruške gore, sadili su vinograde u okolini Rume, u selu Bešenovo i između Buđanovaca i Jarka. Onda su se posle Drugog svestkog rata vinogradi morali vaditi.

U Vojnovićevoj vinariji ljubitelji vina mogu naići na italijanski rizling ili graševinu, od grožđa koje sazreva  na potesu između Iloka i Neština, duž Hrvatske granice, gde je ta sorta bila nadaleko čuvena i poznata, šardone i sovinjon blan od belih.

- Od crvenih vina imamo kupažu „Puna jedra”, kaberne sovinjon, koji je dominantan u Begeču, jer je otporan na niske temperature, merlo, nešto frankovke i muskat hamburga koji koristimo u procesu proizvodnje rozea  - kaže Vojnović. – Naše opredeljenje je kvalitet. To znači da se strogo vodi računa o prinosu grožđa po čokotu, što je prvi korak ka kvalitetnom vinu, posle kog sledi čitav niz drugih. 

S obzirom na to da je Savo Vojnović bio u službi u rečnoj flotili do 2010. godine, kada se penzionisao, shvatio je da su primanja mala, a deca rastu, stoga su supruga i on morali da rade dodatni posao. Imao je zemlju koju je nasledio od roditelja i tih sedam jutara je bilo dovoljno da se sa nečim krene i odlučili su se za paradajz. Bili su među prvima u Novom Sadu koji su paradajz kao poluproizvod prodavali domaćicama za spremanje zimnice, što je kod nas tradicija. Sve ostalo je išlo korak po korak, kao i sa grožđem. Paradajz je iz svežeg stanja prešao u tekući, odatle u kečap, paradajz pire i još neke proizvode. Od 1999. do 2004. su radili kao domaćinstvo, da bi nakon toga nastavili kao registrovana firma za obradu voća i povrća, u čijoj je osnovnoj delatnosti prerada paradajza. Pošto mu je vino strast, a paradajz potreba, priznaje da ne bi uspeo da dovede proizvodnju vina na taj nivo, da nije imali podršku paradajza.

Kako kaže, za sada ne prerađuje ceo rod, nego određenu količinu proda. Planira da proširi proizvodnju do 50.000 litara vina, uz pridržavanje formule maksimalanog kvaliteta.

- Prošle godine smo proizveli 30.000 litara i to je najveća količina do sada - kaže naš sagovornik. - Prvo vino sam proizveo 2007. godine kao hobista, u okviru domaćinstva, dok je prva berba u sklopu vinarije bila 2015. Kćerka Tijana je završila osnovne studije iz oblasti tehnologije i sada je nastavila na master studijama da usavršava znanje, što je svima dalo podstrek. Da ona nije zainteresovana, sigurno bih još ostao u hobi varijanti proizvodnje.

Najdraže priznanje koje je Savo Vojnović dobio je za “Merlo” iz 2012. godine na međunarodnoj manifestaciji “Dani vina” u Rivici. Na smotri vina u Inđiji kupaža „Puna jedra” proglašena je najboljim crvenim vinom sa Fruške gore. „Puna jedra” su dobila i veliku zlatnu medalju na Međunarodnoj smotri vina u Temerinu. Šardone je bio najbolji 2017. godine. Za Sava i njegovu porodicu je, kako kaže, najbolje priznanje kada su ljubitelji vina zadovoljni.

Po njegovim rečima, dosta je parametara koji utiču na kvalitet vina.

- Ljudi obično greše, kao što sam i ja u početku, dok se nisam edukovao, mislio sam ako ima sunca i dosta šećera, da je to dovoljno, ali je to jedan od bitnih parametara. Nije osnovni, niti jedini - ističe Vojnović.

Po Savinom mišljenju, svaki vinar treba da pored internacionalnih sorti, gaji i nešto autohtonih. Ovog proleća su zasadili pola hektara probusa, novostvorenu srpsku sortu, nastalu ukrštanjem kabarne sovinjona i skadarke. Ako budu u mogućnosti još da sade, sadiće silu, novostvorenu sortu na Institutu za vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima. Očekuju ga još ulaganja u opremu i salu za degustaciju, ali to će, kako napominje, ići korak po korak.

I. Bakmaz

Projekat „Razglednica prigradskih naselja” sufinansirao je Grad Novi Sad, a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio novac.