Porodica Đurkić useljava se u novi dom, deca najsrećnija

Podsetimo, tom romskom bračnom paru sa petoro dece pretilo je da ostanu na ulici, jer je zemlja na kojoj su živeli prodata. Na inicijativu nastavnika, učenika i direktora OŠ “Žarko Zrenjanin”, koju pohađaju deca Đurkića kao uzorni učenici, Udruženje građana “Novi Sad” pokrenulo je humanitarnu akciju u kojoj je prikupljeno više od milion dinara i kupljena kuća sa dvorištem, površine 60 kvadrata.

Veoma smo uzbuđeni i jedva čekamo da nam osvane dan useljenja, ne znamo da li ćemo uopšte uspeti da prespavamo od treme, ophrvana je emocijama Bojana, supruga Predraga Đurkića i majka četiri devojčice i jednog dečaka, koje je juče naša ekipa zatekla u jeku pakovanja i priprema za useljenje u novi dom.

Kako dalje kaže, toga ne bi bilo da nije škole, od direktora i razrednih starešina do samih đaka i drugara i roditelja naše dece, koji su pronašli Udruženje građana “Novi Sad”.

Nismo imali nigde nikog i onda su se oni pojavili, pružili nam bezrezervnu podršku i gledali sve moguće načine da nam pomognu, kaže zahvalna Bojana.

Kako objašnjava, ona i njena porodica, bez te pomoći, sigurno ne bi dobro prošli, jer je iseljenje bilo neminovno, a nisu imali opcije, pošto, kao sakupljači sekundarnih sirovina žive u teškim uslovima.

U međuvremenu, zbog silnih problema, suprug Predrag je imao i srčani udar prošle godine, ali su njih dvoje, ipak, najviše strahovali zbog dece.

Bez ove barake ostali bismo na ulici, a Centar za socijalni rad mora da radi svoj posao i, nažalost, uzeli bi nam decu dok se mi ne snađemo. A mi nismo imali odakle da se snađemo. Hteli smo i u podstanare, ali pod kiriju teško primaju bračni par sa petoro dece. Niko nas nije hteo, a i onaj ko je hteo tražio je visoku kiriju koju nismo mogli da plaćamo više od mesec-dva, kaže Bojana Đurkić.

Članica Udruženja građana “Novi Sad”, Snežana Bujić, koja je učestvovala u pripremanju kuće u Kisčkoj za useljenje Đurkića, poručila je da oni koji žele još uvek mogu da doprinesu toj humanitarnoj akciji nečim što mogu i žele da poklone.

U samoj kući, kako kaže, jedino još fale vrata za kupatilo.

Sada, kad je rešena životna briga Đurkića, porodici je neizmerno laknulo i poručuju da još uvek ima dobrih ljudi. Kućom su, kažu, prezadovoljni, a deca se najviše raduju kupatilu i toploj vodi, a onda i sopstvenoj sobi u kojoj će svako imati zaseban krevet, kao i kuhinji i trpezarijskom stolu. Iako idu u drugi kraj grada, ona kaže da će deca nastaviti da pohađaju OŠ “Žarko Zrenjanin”.

Razdaljina nam nije problem, pokazne karte smo već sredili, a ja ću ih pratiti. Možda živimo u teškim uslovima, ali je obrazovanje dece uvek bilo na prvom mestu, uverava Bojana.

Članove Udruženja građana “Novi Sad” koje stoji iza ove akcije, zatekli smo juče u novom domu Đurkića kako spremaju i ribaju, da bi do danas u podne sve bilo spremno. Radovi traju još od utorka, kako kaže volonterka Snežana Bujić, a, između ostalog, u kuhinji je postavljen laminat, kupatilo je kompletno sređeno, dečje sobe opremljene sa dva kreveta na sprat i još jednim običnim, kao i pisaćim stolovima.

Direktor OŠ “Žarko Zrenjanin”, Žarko Mušicki, objašnjava da je ideja o humanitarnoj akciji do njega došla od nastavnica, a da je inicijativu preneo predsedniku Udruženja građana “Novi Sad” Goranu Bajšanskom, koji u takvim acijama, kaže, ima mnogo više iskustva. Novac su zajednički prikupljali na priredbama u školi i drugim akcijama.

Iako se bave sakupljanjem sekundarnih sirovina i žive u teškim uslovima, Đurkići su uspeli da porodični život održavaju pod kontrolom, a da im deca budu vaspitana, kaže Mušicki. Jednostavno, nastavlja Mušicki, to su normalna i deca iz dobre porodice koji će izrasti u dobre članove društva.

D. Ristić