Pomoć u radu s decom s razvojnim smetnjama

 predstavlja terapijski prostor, sastavljen iz više terapijskih elemenata koji se mogu kombinovati. Prostor je veoma pogodan za rad jer omogućava odgovarajuće tretmane deci sa čitavim spektrom razvojnih smetnji, ali je i terapeutima od velikog značaja jer mogu kvalitetnije da rade s mališanima.

– Mnogi roditelji, ali i novinari, mešaju značenje termina senzorna soba jer ona ne predstavlja metod lečenja već prostor u kojem se rade tretmani i sigurno smo dobili jedan bolji, kvalitetniji i opremljeniji prostor – rekla je specijalista razvojne psihologije i psihopatologije Suzana Lalović Zekić. – Mnogo je lepše i bezbednije raditi na strunjačama i s različitim rekvizitima, nego ovde u ordinaciji, gde je dete ograničeno u svakom smislu, od kretanja do diranja stvari koje ne bi smelo da dira, te samim tim, rad u prostoru koji je opremljen prema potrebama dece daje daleko bolje i kvalitetnije rezultate. Tako su dete i terapeut opušteniji u prostoru senzorne sobe.



U zavisnosti od vrste smetnje u razvoju, terapeuti rade individualne tretmane s decom u trajanju od oko pola sata, bez prisustva roditelja. Prilikom tretmana, po rečima naše sagovornice, stimulacija nekog čula se pojačava, dok se za drugo čulo stimulacija ili smanjuje, ili se potpuno ukida. Kada roditelj primeti da dete ima neke razvojne probleme, potrebno ga je dovesti u Razvojno savetovalište. Dete dobija terapeuta koji u odnosu na detetovu patologiju i problem dolazi do zaključka da li mu treba tretman u senzornoj sobi.



– Defektolog je taj koji najčešće radi s decom u Senzornoj sobi – rekla je Suzana Lalović Zekić. – Senzorna soba koristi se kao prostor za terapiju kod dece koja imaju pervazivni razvojni poremećaj, koji pripada autističnom spektru razvojnih problema, kod dece s usporenim razvojem govora, usporenim motoričkim razvojem ili smetnjama u motorici, pogodna je i za decu koja imaju problem s pažnjom, odnosno deficitom pažnje, a koristi se i za decu koja mucaju ili imaju tikove. Iz iskustva smo primetili da su neke psihoterapijske seanse prijatnije i obavljaju se mnogo opuštenije u prostorijama senzorne sobe.



Senzorna soba je odlična za relaksaciju pa, ukoliko je kod nekog deteta prisutna povišena anksioznost, kako kaže naša sagovornica, lako može da se napravi opuštajuća atmosfera s laganom muzikom, svetlosnim i zvučnim efektima u takozvanom relaksacionom delu senzorne sobe, da bi se psihoterapijski razgovor odvijao u što prijatnijem okruženju. Prostor sadrži različite rekvizite za motorni razvoj i pogodan je za aktivaciju svih čula, od vizuelnih i taktilnih do slušnih, i oni stimulišu različitu problematiku kod dece.



– Imali smo slučaj deteta od blizu tri godine koje ima veoma lošu neverbalnu komunikaciju i ne uspostavlja kontakt očima – kaže diplomirani defektolog Tamara Medaković. – Međutim, kada sam s detetom otišla u terpijski prostor senzorne sobe, sve vreme me je gledalo i obraćalo pažnju na mene, igrali smo se, prihvatalo je zajedničku igru i uspostavili smo ono što je kod njega teško izraženo.



Postoji i senzorna soba u ŠOSO „Milan Petrović“ koju mogu koristiti samo učenici te škole. Kroz Savetovalište godišnje prođe više od 23.000 dece, zato je smisao otvaranja takve prostorije u okviru Doma zdravlja „Novi Sad“ da se mališanima koji imaju poremećaje u razvoju, a ne pohađaju pomenutu školu, omoguće specijalizovani tretmani i iste metode lečenja kao i deci u toj školi. Tretmani u senzornoj sobi se rade s decom do 12 godina.



I. Mikloši

 

Preventivni pregledi trogodišnjaka



Po rečima Suzane Lalović Zekić, u Razvojnom savetovalištu radi se skrining trogodišnjaka i poželjno je da roditelji dovedu svu decu koja napune tri godine da urade skrining da bi se na vreme uočile eventualne nepravilnosti u razvoju. Tokom pregleda, ustanovi se da li dete ima bilo kakav problem u razvoju i ukoliko se on prikaže, deca se zadržavaju na tretmanima.