Polovina slavila, polovina se gostila
Prođe i 19. decembar, dan kada polovina Srbije slavi Svetog Nikolu, a druga polovina odlazi na svečare. Od ranog jutra užurbanost i blaga nervoza osećala se na svakom koraku, na ulici, u prodavnicama, pekarama, a naročito u saobraćaju.
Mirno je bilo jedino u crkvi, gde se osveštavalo žito, sveća i slavski kolač. No, i po hramovima, makar u predvorju, u redu za sveću bilo je primetno da je nekima bilo najvažnije da „što pre odrade obavezu” i šmugnu.
U pekari je mladić tražio slavski kolač, a kada mu je prodavačica rekla da je trebalo da ga naruči dan ranije, lakonski je izabrao jednu od pogača „koja je najsličnija” te će, valjda, „odgovarati potrebi”.
Radno vreme naprasno je skraćeno u mnogim firmama te su zaposleni, kako je ko uspeo, uz dogovor sa šefom ili bez toga, posao napuštali već oko podneva. Na slavski ručak svako je morao da stigne jer, „gde to da propusti”.
U skladu s mogućnostima, postavljana je i trpeza. Ne obazirući se na činjenicu da su upaljena sveća i osveštano žito pred ikonom dovoljni, domaćini su se utrkivali u ponudama. Neki su se držali pravila o posnoj trpezi pa su riblja pašteta, domaća sardina i čorba, blaga i ljuta, bili uvod u „pijanog šarana” i hrskave potkove, uz koje se služio pirinač i krompir-salata. S druge strane, u kućama gde ne odstupaju od izreke da „nema bolje ’tice od prasice” i gde je „najbolja riba – svinjetina”, na trpezi su se našle razne mrsne „bombe”. Zajedničko za sve bio je „slatki program”, oličen u raznim tortama i sitnim kolačima.
Ko je koliko popio saznaćemo danas kada Saobraćajna policija bude sumirala noćašnji učinak, a supruge budu prepričavale koliko je alkohola u sebe unela „lepša polovina”.
U nadi da su i domaćini i gosti bili zadovoljni svuda i na svakom mestu i da je sve proteklo bez većih incidenata, ostaje nam svima da načas predahnemo jer je vreme praznika i slava u punom jeku.
S. Savić